Света архијерејска Литургија у Вери-Морамо имати на уму да ми хришћани никако другачије и не можемо живети на земљи него духовно, непрестано саображавајући и уподобљавајући наш живот Богу, да бисмо када дође наше време могли стати са женом из данашњег Јеванђеља, којој је Господ рекао: „Иди с миром, вера твоја спасла те.“ На овај начин треба да живимо - не да осуђујемо другога, него да непрестано изграђујемо љубав једни међу другима, истиче Архијереј. У суботу, дана 29. септембра 2018. године када наша Света Црква молитвено прославља Преподобног Доротеја, Светог Кипријана и Светог великомученика Јефимија, Епископ Херувим је благоволео началствовати евхаристијским сабрањем у цркви Благовести Господњих у Вери. Епископу су саслуживали: протојереји – ставрофори: Чедо Лукић, архијерејски намесник боровски, из Борова, Душан Марковић, свештеник у пензији, Милован Влаовић из Даља, протојереј Горан Горановић из Боботе и ђакон Радован Арсеновић из Трпиње. По литургијском отпусту Владика се обратио сабрању: У име Оца и сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, велики је благослов што смо се данас сабрали овде у нашем светом храму у Вери који је посвећен Благовестима Господњим и што смо принели Литургијску Жртву због свих и за све. Велика је љубав и милост Божија која нас је сабрала да прославимо име Божије, да прославимо угоднике Божије и да се сетимо свих наших предака који су се трудили да нам оставе у наслеђе цркве на овим просторима, па тако и овде у Вери, да бисмо могли да се окупљамо и славимо Бога и свете угоднике Његове. -У данашњем Светом Јеванђељу могли смо да чујемо како Господ препознаје своје угоднике. Препознаје нас по нашој вери која је основни елемент нашег овоземаљског живота. Увек морамо имати веру у Страдање и Васкрсење, у Часни и Животворни Крст Господњи који нам је дао радост Спасења, отворио нам је Двери Раја и омогућио нам да можемо поново ступити у заједницу са Њим. Управо то Страдање и Васкрсење Христово нас је ставило у загрљај Господњи који најприсније осећамо на Светој Литургији када се причешћујемо Телом и Крвљу Господњом. То је налепши Дар који је Бог оставио човеку - да се непрестано сједињујемо са Њим и славимо Име Његово кроз заједницу са Христом која нас уводи у Царство Божије. Литургијом ми пролазимо кроз све догађаје у Икономији нашега спасења. Пролазимо кроз догађај Оваплоћења Христовог, кроз Његово Страдање и кроз цео Његов овоземаљски живот, да бисмо дошли до циља и причестили Његовим Телом и Крвљу. Из тога разлога Литургија и јесте изображење Царства Божијега које ће наступити приликом Другог Христовог Доласка. Тај Христов Долазак ми и призивамо на Светој Евхаристији, јер је он наша нада и подстрек да треба непрестано да се трудимо и да на томе изграђујемо своју веру. Кроз данашњи одељак из Апостола, Свети апостол Павле нас учи да постоји тело душевно и тело духовно. Душевно је овоземаљско биће које непрестано стражи и вапије ка Господу, а духовно тело је обожено, тело преображено које је у загрљају Божијем. Ми као хришћани требамо увек тежити тим духовним вертикалама које нас узводе у Царство Божије. Морамо имати на уму да ми хришћани никако другачије и не можемо живети на земљи него духовно, док душевно морамо непрестано саображавати томе духовном да би целокупни наш живот био уподобљен Богу, да бисмо када дође наше време могли стати са женом из данашњег Јеванђеља, којој је Господ рекао: „Иди с миром, вера твоја спасла те.“ На овај начин треба да живимо - не да осуђујемо другога, него да непрестано изграђујемо љубав једни међу другима. Требамо пројавити ту жртвену љубав, да изградимо унутрашњи дијалог једни међу другима и тада ће нас Бог препознати као своју децу, Царско свештенство, Народ свети. -У овом обремењеном земаљском животу не можемо другачије живети него једни са другима, носећи бремена једни другима, јер ако носимо бреме једни другима онда нам је сваки јарам и свако бреме лако. Тада неће бити недаћа и невоља које нећемо моћи да пребродимо и да истрајемо на своме путу ка Царству Небеском. Нека би Господ дао да се наша вера умножи, да она буде као кандило пред Престолом Свевишњега Бога које непрестано гори. Нека наша срца буду престо Бога Несместивога и да у нашем народу завлада мир и слога да би нас Господ благословио небеским венцем. Нека сте сретни и благословени од сада и кроз сву вечност. Амин. Радост заједничарења је настављена за трпезом љубави у црквеној сали у Вери. |
|