Епископ Херувим у манастиру Успења Пресвете Богородице-Увек треба да љубимо грешнике и непријатеље своје, јер је то прави, истински и подвижнички пут живота у Цркви Божијој. Никада не требамо градити непријатеље, увек требамо изграђивати пријатеље, и примати их као што Бог нас прима у свој загрљај. Бог нас никада није оставио, увек нас је миловао, и посећивао на разне начине, да би остварили живу заједницу са Њим, у причешћу Телом и Крвљу Господњом, истиче Епископ. У недељу, дана 7. октобра 2018. године, када се наша Света Црква молитвено сећа Свете првомученице Текле, преподобног Симона, Светог краља Владислава и преподобног Давида, Епископ Херувим је у Манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ планини, принео бескрвну жртву од свих и за све. Његовом Преосвештенству су саслуживали: архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира Даљска водица, протојереј – ставрофор Јован Клајић, умировљени свештеник и ђакон Предраг Јелић из Даља. На крају Божанствене Евхаристије Епископ је произнео беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни Оци, драга браћо и децо, нека је благословен данашњи дан љубави и милости Божије, посебно за нас недостојне које Господ удостоји да можемо принети Жртву од свих и за све. Велика је љубав Божија којом нас Он удостојава да можемо принети овако узвишене дарове, а исто тако и причестити се истим тим даровима који су залог живота вечнога. Увек када долазимо на Свете службе Божије треба да примамо тај залог љубави и милости Божије који нам је дат и који се испуњава у Телу и Крви Христовој. То је најлепши и најпосебнији однос човека са Богом. Све ми можемо, и долазимо на Свету Службу Божију и да пратимо Света Богослужења, али ако не учествујемо у њима онда нисмо испунили ту Тајну која нам се даје, Тајну љубави Божије која је изливена овоме свету. То је жива заједница, живи однос човека са Богом. Зато кад год смо на Светим Службама треба да примамо Тело и Крв Христову, јер тиме примамо залог вечности, примамо залог Царства Божијега. -Света Литургија је икона Царства Божијега, икона Другог Христовог доласка, када ће сви они који су праведни стати са десне стране Бога и Оца. Ми, овде на земљи, морамо бити људи који ће се трудити да задобију ту десну страну љубави и милости Божије, и данас нас и Свето Јеванђеље томе учи. Да увек љубимо грешнике и непријатеље своје, јер је то прави, истински и подвижнички пут живота у Цркви Божијој. Никада не требамо градити непријатеље, увек требамо изграђивати пријатеље, и примати их као што Бог нас прима у свој загрљај. Бог нас никада није оставио, увек нас је миловао, и посећивао на разне начине, да би остварили живу заједницу са Њим, у причешћу Телом и Крвљу Господњом. -Нека би Господ дао да се вера у нашем народу умножи, љубав Божија да се распламса, да би могли стати са десне стране Бога Оца и превазићи све границе које нас деле у међусобном односу једних са другима. Да љубав превлада, да мржња никад не надвлада љубав, да љубав она буде делатна, делотворна, изграђена, онаква каквом Бог љуби и милује овај свет. Живели, од сада и кроз сву вечност. Амин! Радост сусета и заједничаење је настављено у манастирској трпезарији. |
|