Храмовна слава у Каранцу-Никада није било лако сведочити Христа, ни у време Светога Симеона, нити је то било лако у време Стефана Штиљановића, као ни данас, али ми смо позвани на то да сведочимо Јеванђеље, да сведочимо љубав Христову, да живимо у истини и правди, јер смо на то позвани, подвлачи Владика. У среду, дана 17. октобра, на дан када наша богоспасава Епархија осечкопољска и барањска прославља своје заштитнике Светог деспота Стефана и Јелену Штиљановић, Епископ Херувим је благоизволео служити божанствену Литургију у барањској цркви у Каранцу која је посвећена поменутим светитељима. Архијереју су саслуживали: протојереји – ставрофори Милован Влаовић из Даља и Слободан Мајкић из Јагодњака, протојереји Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски из Дарде и Жељко Тешић из Футога (Епархија бачка), те ђакон Предраг Јелић из Даља. После заамвоне молитве уследио је крсни опход око храма који се завршио парастосом, односно помињањем свих предака и свештеника који су служили у овој цркви. Потом је, поводом храмовне славе, Епископ оветио славска обележја и преломио колач у славу Светог деспота Стефана и Јеле Штиљановић. На крају Службе, Епископ се обратио народу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни Оци, драга браћо и сестре, драга децо, нек је на здравље и спасење данашња Света Литургија, у којој прослависмо спомен на Светога Стефана Штиљановића, заштитника овога места, али и наше богоспасаване Епархије осечкопољске и барањске. Лепо је служити Литургију и сетити се, у молитвама, свих наших предака, свих наших Светитеља, који су нас увек упућивали ка Јеванђељу, ка изграђивању љубави и они нас и данас још увек враћају на пут истине, живота и Јеванђеља Христовога. Овај дивни Светитељ, деспот Стефан Штиљановић, кога данас прослависмо у молитвама је ходио уским путем Христовим, ходио је путем спасења у овоземаљскоме животу да би задобио венац вечне славе у Царству Христовоме. Његови биографи су нам оставили траг и упоређивали овог Светитеља са Светим Јованом Владимиром и Светим Александром Невским, јер је његов живот заиста био прожет Јеванђељем, човекољубљем, а самим тим и богољубљем. Он је био велики задужбинар, помагао је сиротињу, помагао је све којима је помоћ била потребна, да би на неки начин испунио, реч Јеванђеља да сиромахе увек требамо помагати, и да гладне увек морамо нахранити, а жедне напојити. У том контексту, и ми драга браћо и сестре, увек треба да се сетимо тих дивних Светитеља, који су нас својим животом увек упућивали на тај пут. Почевши од Светога Симеона, Светога Саве и свих људи који су својим животом дали велики печат нашој Цркви. Никада није било лако сведочити Христа, ни у време Светога Симеона, нити је то било лако у време Стефана Штиљановића, као ни данас, али ми смо позвани на то да сведочимо Јеванђеље, да сведочимо љубав Христову, да живимо у истини и правди, јер смо на то позвани. -На Светој Литургији ми примамо Тело и Крв Христову и то је она истина која нас овенчава венцем вечне славе. Никако другачије ми не можемо имати заједницу са Богом сем у Светој Литургији. Литургија је икона Царства Божијега, представља стање како ће бити приликом другог Христовог доласка. Праведни ће стати са десне стране, и они ће непрестано гледати вечну славу Божију. -Нека би Господ дао да се наши животи увек саображавају са животима наших дивних Светитеља, са овим дивним угодником Божијим Светим Стефаном Штиљановићем и да он буде покровитељ и наш молитвеник пред престолом Свевишњега Бога. Он је наш патрон који непрестано пред Господом својим молитвама греје ову земљу, како овде у Барањи, тако и у Срему и Бачкој, јер је он задужио овај народ својим животом, својим трудом и задужбинарством које је у своме времену чинио. Нека сте благословени од сада и кроз сву вечност. Амин! Трпеза љубави је уприличена у Дому културе у Каранцу. |
|