Света архијерејска Литургија у Белом Манастиру-Ми као пастири морамо бити достојни носиоци печата Васкрсења, Страдања и Распећа Христовога. На то смо позвани и то требамо непрестано да созерцавамо у душама и у срцима нашим. У суботу, дана 8. децембра 2018. године, када се наша Света Црква литургијски сећа Светог Климента Римског, епископ Херувим је благоизволео началствовати литургијским сабрањем у храму Светог архангела Михаила у Белом Манастиру. Архијереју су саслуживали: протојереји-ставрофори Владо Кљајић и Михајло Марјанац, умировљени пароси, протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки, протојереј-ставрофор Миљен Илић, парох петровослатински, протојереј Ђорђе Ковачевић, парох дарђански, протојереј Драган Вукадиновић, парох беломанастирски, протојереј Александар Вукадиновић, парох поповачки, јереј Срђан Трајковић, парох болмански, јереј Драган Сердар, парох боровски, и ђакон Бранимир Михајловић из Маркушице. На крају светог сабрања Владика се обратио верном народу: -У Име Оца и Сина и Светога Духа. Часни оци, драги народе Божји и децо Божија, нека је благословен данашњи дан љубави и милости Божије која се излила на нас те смо принели Господу бескрвну жртву од свих и за све. Сабрали смо се да прославимо Име Божије и да се у молитвама сетимо наших предака и свих људих који су чинили добро у овоземаљском животу и сабирали у ризнице дела која су достојна свакога помена и хвале. Светитељ којега смо данас прославили, свети Климент Римски, је дивни светитељ из ране хришћанске Цркве. Својим је трудом и љубављу према Цркви, али и ревношћу коју је имао, служио све до скончанија свога века. Претрпео је мученичка страдања за веру, за Крст и за Васкрсење Христово. Дивно је житије овога великога светитеља које нам говори како један пастир треба да живи и у најтежа врмена. Свако време са собом носи и своје бреме. Никад није било лако, од самих почетака хришћанске Цркве, па ни данас. Ми као пастири морамо бити достојни носиоци печата Васкрсења, Страдања и Распећа Христовога. На то смо позвани и то требамо непрестано да созерцавамо у душама и у срцима нашим. Требамо да зрачимо љубављу и Јеванђељем и Васрксењем, јер то је печат, темељ и суштина наше вере. Та суштина се остварује управо овде на Светој Литургији, јер је свака Литургија икона Царства Божијега. -Данас смо се сабрали да прославимо Име Божије, али и да се кроз молитву сетимо и труда који је отац Драган уложио у овој парохији. Барања је у историји наше Епархије увек имала посебно место. Била је место страдања и мученичкога живота нашега народа на овим просторима. Он је носио Крст Христов, носио је суштину нашега живота. У његовом пастирском раду та суштина хришћанског живота се непрестано пројављивала, и ова заједница људи је заиста сведок његових хришћански врлина. Честитамо му на томе, двадесет година заиста није мало. Само ходити по земљи двадесет година није лако, а проповедати Јеванђеље Христово је тек велики терет и велико бреме. Нека му Господ да још пуно година да служи са том ревношћу која је заиста велика, да та хришћанска ревност никада не утихне него да буде само још јача и већа. -Требамо да се угледамо на дивне светитеље који су нам својим животом показали да никад не треба да угасимо кандило вере у нашим душама и срцима. Управо данашњи светитељ нас упућује на то, јер је он проповедао Христа у најтеже време, када је било гоњење хришћана у време цара Трајана. У једном делу његовог житија се говори о томе када је отишао у Херсон и почео да проповеда Јеванђеље међу људима који су били робови у том царству. Он је проповеђу и животом својим крепио тај народ, те се велики број људи преобратио. Чак се спомиње да је у том месту подигнуто седамдесет и пет цркава. Замислите колика била вера тог дивног светитеља, а исто тако и вера тих људи. Они су у најгоре време, у време гоњења када је било срамота рећи да си хришћанин, успели да издрже и да изнесу тај заиста велики крст. Посведочили су Јеванђеље Страдања и Васкрсења које нас упућује на врлински начин живота. -Нека би Господ дао да се увек сабирамо у Духу и благослову Божијем, нека је благословено Име Божије од сада и кроз сву вечност. Амин. По завршеној Светој Литургији своју захвалност за хришћанску љубав и жртву уложену у њихову заједницу изразио је председник ЦО Бели Манастир уручивши поклон оцу Драгану Вукадиновићу. Свештеници архијерејског намесништва барањског су своју братску љубав потврдили дарујући оца Драгана. Такође, чланице Кола српских сестара ЦО Бели Манастир су својим поклоном увеличале радост свог пароха. Литургијско славље настављено је за трпезом љубави у хотелу Патриа у Белом Манастиру. |
|