Честитка за Божић Господ никада не напушта човека, него обећава Спаситеља и историја спасења почиње када Нова Ева, Пресвета Богородица, својом слободном вољом на позив Божји, одговора: Ево слушкиње Твоје, нека ми буде по речи Твојој (Лк 1, 38). Ова нова Ева је постала наша највећа узданица и заступница пред Господом, јер показује несебичну љубав и целу себе предаје да би сви људи задобили спасење. Управо се у овом сусрету Бога и човека рађа Христос, који узима тело слуге и помаже нам да остваримо најприснију заједницу са Богом. Нема већег унижења за Бесмртог, него да постане смртан, нема већег смирења за безвременог од тога да уђе у историју и постане део времена. Домострој спасења се код људи пројављује као заједница верних који су призвани од самога Бога ради сабирања у Цркву. Христовим Оваплоћењем, човеку се даје могућност да постоји у заједници са Бесмртним као бог по благодати. Главнина домостроја јесте да је Син Божији узео тело на себе и постао човек, умро и Васкрсао Духом Светим. Управо на овим догађајима из икономије почива темељ Цркве и истина коју она проповеда свету, јер она и јесте Тело Христово. Према Апостолу Павлу када говоримо о Цркви, то можемо чинити само у Христу и кроз Христа као Богочовека. У Тајни Цркве, односно Тајни Христовој, циљ сваког човека јесте живот вечни, јер је то највећи дар човеку од Бога. Међутим, треба имати у виду да Црква не постоји ако нема Христа за Главу, ако није Христоцентрична, јер тада губи свој смисао. Човек се једино може сјединити са Богом у Цркви, управо онако како су у Христу сједињене божанска и човечанска природа. Главна истина Цркве јесте у томе да покаже да је Христос савршени и потпуни Бог и потпуни човек, јер према речима Светог Атанасија Великог: Све што је узео на себе, то је и спасио. Управо овај догмат и наглашавају Свети Оци и видимо га у оросу Четвртог Васељенског Сабора, јер грех и смрт су могли бити уништени само директном интервенцијом Божијом. Посланица Јеврејима ово најбоље показује: Пошто, дакле, деца имају заједницу у Телу и Крви и Он најтешње узе удела у томе истоме (Јев 2 ,14). То значи да Бог узима и сједињује саму нашу природу са собом. Првородним грехом човек бива одвојен од Бога, односно остаје смртан без заједнице са Богом, али Нови Адам у себи васпоставља и сабира људску природу. Христос приношењем себе на жртву и Васкрсењем обнавља нашу природу, а то се најјасније пројављује у Светој Тајни Евхаристије. Такође, треба нагласити речи Апостола Павла које су постале основ православне еклисиологије, да је мудар градитељ који зида на једном темељу, а то је Христос, јер ће тада грађевина бити јединствена док онај што зида на два темеља не назива се градитељ већ рушитељ, јер кућа може постојати једино у јединству са темељом, као и Црква у јединству са Христом. Када се за Христа каже да је Крајеугаони Камен, то је пре свега, јер повезује целу грађевину. У њему се повезује Стари и Нови Завет, Небо и Земља, Бог и Човек, Он је тај што све држи на окупу, Господ Сведржитељ. Знамо да је свако од нас посебан храм Духа Светог, јер у сваком члану Цркве Дух Свети обитава, према речима Апостола Павла: Јер ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог и они ће бити мој народ. (2 Кор 6, 16) Данас, ми као чланови Цркве и као Народ Божији, прослављамо Господа који се родио као један од нас, да би ми преко њега и у заједници са њим, постали богови по благодати и задобили вечни живот у Царству Божијем. Управо из тог разлога, прославимо Богомладенца Христа и узвикнимо радосно древни хришћански поздрав МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ ХРИСТОС РОДИ! Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим |
|