Архијерејска Литургија у Даљ планини“Требамо да ходимо путем подвига, путем врлине јер је то пут на којем се испуњавамо и који нас узводи ка Небесима. Врхунац тог подвига је када се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом” - рекао је Епископ. У недељу 3. марта када Црква слави светог Лава Римског и светог Флавијана Цариградског, свету Евхаристију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ планини служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Архијереју су саслуживали архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, умировљени парох и ђакон Предраг Јелић из Даља. После заамвоне молитве Епископ је у беседи поучио верне: -У Име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји, нека је на здравље и на спасење данашњи дан милости и љубави Божије. Одслужили смо свету Литургију, помолили смо се Господу и принели смо жртву од свих и за све. Велика је тајна побожности. Период у којем се налазимо јесте припрема за Велики пост. У светом Јеванђељу смо чули да је суштина нашега живота у духовноме. Својом душом припремамо се за тајне поста, тајне које нису само у телесном уздржању од хране и пића, него да стичемо небеска блага и врлине у овоземаљском животу. Тајна поста је уједно и тајна подвижничког живота. Кроз историју, не само у нашем роду него и у васцелом хришћанству, видели смо низ подвижника који су својим животом задобили анђелски образ. Стремили су ка Господу, уздржавали су се од обилате хране, а узимали искључиво небеску храну која их је узвела ка Царству Божијем у наручје Аврама, Исака и Јакова. То је заиста пут којим као хришћани, као народ треба да ходимо у овоземаљском животу. Требамо да ходимо путем подвига, путем врлине јер је то пут на којем се испуњавамо и који нас узводи ка Небесима. Врхунац тог подвига је када се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом. Знамо да су кроз историју многи људи потврђивали своју веру. Кроз овај период поста присетићемо се тих људи, од који је можда најбољи пример света Марија Египћанка. Иако је дуго живела грешно, покајала се, исповедила и причестила се и тако задобила Царство Божије. Као људи Божији требамо да стремимо врлинама, небеским стазама које нас узводе ка Небеским реалностима – тамо где је љубав и милост Божија, правда и правичност Божија и где је непрестани загрљај са Христом. У светој Литургији можемо да окушамо управо то, како је лепо живети у побожности и тајни вере, у наручју свих оних подвижника и испосника који су потврдили веру у свом животу, али и у реалности литургијског живота. Нека је благословен данашњи дан, нека сте благословени од сада и кроз сву вечност! Амин. Радост заједничарења настављена је за манастирском трпезом. |
|