Свети Платон Бањалучки прослављен у Борову Насељу“Светитељ којега данас прослављамо – свети Платон Бањалучки, иако је претрпео страдања, муке и све оне недаће које човек може нанети човеку, знао је зашто страда и који је смисао његовог живота. Смисао његовог живота био је Христос и Васкрсење Христово” - рекао је Владика Херувим. У Томину недељу, дана 05. маја 2019. године, када Црква прославља светог свештеномученика Платона Бањалучког, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету Литургију у храму Светог Стефана Дечанског у Борову Насељу. Аријереју су саслуживали протојереј-ставрофор Слободан Блажић и ђакон Срђан Лукић. Заједница у Борову Насељу прославља светог Платона Бањалучког као заштитника, а део његових моштију чува се у храму од 2013. године. Свети Платон је на Ђурђевдан 1938. године посетио Борово Насеље, поводом крсне славе Батине фабрике обуће и освећења новоподигнуте основне школе Краља Петра Првог. У својој архипастирској беседи Епископ Херувим обратио се сабранима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе драга браћо и сестре! Велика је Тајна Васкрсења Христовога. За Цркву Божју, али и за свакога човека појединачно Васкрсење Христово је Тајна Вечнога Живота. Васкрсење је Тајна која нам се даје кроз Невесту Христову, кроз Цркву Божју, сваке недеље када смо сабрани у Заједницу са Христом кроз Тело и Крв. Васкрсење које ми прославили и које данас исто прослављамо на један другачији начин је потврда наше вере у Тајну Васкрсења Христовог. Нема лепше Тајне, нити Дара или Циља који човек у духовном смислу може да оствари од Тајне Васкрсења. Све би било узалуд, и подвизи и сва доброчинства која човек чини, да Христос није васкрсао узалуд би била и вера ваша и проповед наша. Цела икономија нашег спасења темељи се на Васкрсењу, ту је потврда наше вере и живота у Христу. Кроз целу прошлу недељу смо уместо ”Свети Боже” певали ”Ви који се у Христа обукосте…” јер као народ Божји требамо да се обучемо у одећу Христову, да скинемо кожне хаљине свога живота и да обучемо хаљине вечности које нас узводе ка Богу. Бог нам је кроз свету Тајну Тела и Крви Христове дао залог вечнога живота. Ништа није лепше од живота у Цркви Божјој, све остало се даје али нема своју пуноћу и радост. У Тајни Цркве постоји радост и она је темељ Вечнога Живота свакога хришћанина. Ако човек живи са Христом онда живи у радости, ако живи без Христа живи у тузи и није пронашао свој смисао живота. Ако живимо у Христу, обучени у одећу вечности и непропадљивости, живимо у вечној радости. Васкрсење Христово отворило нам је радост Вечног Живота – радост која не може да утихне ни да увене, него увек благодаћу Духа Светога доноси нове плодове. Ако живимо у Цркви Божјој живимо у благодати Светога Духа, тј. у благодати Тајне Васкрсења. Нема лепше Тајне нити лепшега живота од онога када живимо у заједници у којој смо једни другима браћа и сестре, једни другима на помоћи. У Цркви учимо управо то, томе нас учи Свето Јеванђеље и наши светитељи који су својим животом сведочили Тајну васкрсења. Светитељ којега данас прослављамо – свети Платон Бањалучки, иако је претрпео страдања, муке и све оне недаће које човек може нанети човеку, знао је зашто страда и који је смисао његовог живота. Смисао његовог живота био је Христос и Васкрсење Христово. Видели смо, кроз све ове дане које смо прошли у Страсној недељи да је Христос страдао ради нас након чега је уследило Његово славно Васкрсење. Исто тако и ми као људи у својим животима морамо претрпети одређене облике духовног и телесног страдања да бисмо могли погледати славу Лица Божијега. Данас се у Светом Јеванђељу потврђује та Тајна. Видимо апостола Тому који је био неверан, а постоје многи људи данас који не верују у Тајну Васкрсења. Рече он: „Ако не видим на рукама Његовим ране од клинова, и ако не ставим свој прст у ране од клинова, и не ставим руку своју у ребра, нећу поверовати“. Да би га Господ уверио, а да би и нама оставио печат свог Васкрсења и да бисмо ми људи схватили да је Христос заиста васкрсао Он то допушта. Тајну Васкрсења су потврдили и наши светитељи и подвижници. Заиста је налепши облик нашег живота када смо у Цркви, када смо у Заједници сједињени са Христом. Једино тако можемо живети у овоземаљском животу и носити бреме које нам је дато. Свако је добио свој крст који треба да изнесе пред лице Божје. То никада није било лако, али Васкрсење нам улива наду и снагу да као народ останемо на путу светих отаца и оних који су својим животом потврдили ту Тајну вере и Живота Вечнога. Стога нека је благословен данашњи дан и ово наше сабрање овде у Борову Насељу, у дивном храму посвећеном светом Стефану Дечанскоме. Нека се ова наша заједница умножи, опстане и остане у овим тешким временима са надом у Васкрсење. Никако другачије не можемо живети нити потврдити нашу веру и радост у Христу. Нека сте благословени и нека је благословен данашњи дан од сада и кроз сву вечност. Амин. Радост празника је по Литургији прослављена и за трпезом парохијског дома у Борову Насељу. |
|