Слава Саборног храма у Вуковару“Угледајмо се на оца нашега Николаја, чувајмо веру и долазимо у свети храм како бисмо сведочили речи Јеванђеља и Тајну Васкрсења. Тада ћемо бити светосавски народ који чува своје јединство” - нагласио је Епископ Херувим. На празник Преноса моштију светог оца Николаја Мирликијског Чудотворца, дана 22. маја, Саборни храм Светог Николаја Чудотворца слави своју крсну славу. Овом приликом свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим уз саслужење свештеника: протојереја-ставрофора Душана Марковића, пароха у пензији, протојереја-ставрофора Драгомира Живанића, пароха негославачког, протојереја-ставрофора Саше Кузмановића, пароха вуковарског, јереја Вукашина Цветојевића, пароха друге црквене општине вуковарске, јереја Драгана Сердара, пароха боровског и ђакона Срђана Лукића из Борова Насеља. Након завршеног славског обреда Владика Херувим проузнео је следећу беседу: -Христос васкрсе! Данас прослављамо пенос моштију светог Ниолаја Чудотворца из Мире Ликијске у данашњи Бари где се и данас налазе, где точе миро и дају вернима помоћ и утеху. Пре свега бих желео да поздравим све присутне, људе из културног и политичког живота нашег града. Честитам вам данашњи празник, славу свих људи града Вуковара јер прослављамо великог светитеља, ревнитеља вере који је учествовао на Првом васељенском сабору штитећи православну веру од утицаја лажних учења. Бистрином његовог ума и широкогрудошћу бринуо је за Цркву Божју заједно је са осталим светим оцима донео мудре одлуке које су постале догмати и темељи живота наше свете Цркве. У његовом житију просијава благодат Светога Духа, сведочанства која су у његовој биографији преточена у реч како бисмо и ми могли да стичемо искуства у задобијању врлине. Свети Никола Мирликијски Чудотворац непрестано живи међу нама, штити и чува овај свети храм, све православне вуковарчане који су у животноме подвигу прошли и мученичко страдање. Заједно са овим светим храмом и ми смо пролазили кроз страдања и муку, али увек нас је штитила молитва овог дивног светитеља који је сигурно помогао да се овај храм обнови. Храм је обновљен и вашим молитвама и помоћу, треба још лепше да блиста јер је украс и дика нашег народа на овом простору. То није никакво надметање са било ким, него оно што ми као православни можемо да понудимо широком културолошком пољу које овај град има и један је од најлепших градова на Дунаву. Овај свети храм можемо само да надопуни ту лепезу у култури нашег народа. Лепо је данас бити овде са нама, прославити крсну славу мог родног града Вуковара, ово је заиста слава града за нас вуковарчане. Угледајмо се на оца нашега Николаја, чувајмо веру и долазимо у свети храм како бисмо сведочили речи Јеванђеља и Тајну Васкрсења. Тада ћемо бити светосавски народ који чува своје јединство. Црква је ту она која непрестано сведочи то јединство. Нас не могу разјединити никакве идеологије овога света, требамо да живимо у сословију да живимо и да не гледамо на трн у оку брата свога. Свети Сава и наши свети оци нису нас учели разједињавању, учили су нас да будемо народ слоге, народ љубави и Васкрсења. Овоземаљске идеологије и материјалистичке филозофије раздвајају нас од Цркве која сведочи то јединство. У Цркви нема подела. Јесмо различити, али смо у вери сви једно, браћа и сестре, деца Божја. Ова наша деца која су данас са нама овде, која су својим дивним појањем славили Бога и заправо узносили вапај и из душа свих нас сабраних, стварала су сузе у нашим очима. Град без деце није град. Град без људи није град. Нама одраслим људима деца требају да буду путокази, они требају да могу да једни са другима живе, да се играју и заједно друже. Морамо бити безазлени као деца, да нас ништа не може разјединити. Црква је ту која нас увек треба сједињавати и учити нас путу јединства и сословија. То је оно на чему требамо да радимо како бисмо били народ светога Саве и светога Симеона. Нека сте благословени и нека је благословена данашња крсна слава свим мештанима града Вуковара православне вероисповести. Амин. По одслуженој Литургији радост празника настављена је испред храма где је приређено послужење за све окупљене. |
|