Света архијерејска Литургија у Вери“Живот у Цркви је круна нашега живота. У Цркви се сусрећемо са Господом и наше биће је усмерено ка Царству Божјем. Ту смо једни другима браћа и сестре, баш онако како треба бити у свакодневном животу” - рекао је Владика Херувим. У недељу, дана 30. јуна, када Црква слави свете мученике Мануила, Савела и Исмаила, светим Сабрањем у храму Благовести Господњих у Вери началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Архипастиру су саслуживали протојереј-ставрофор Душан Maрковић, парох у пензији, протојереј-ставрофор Милорад Лазаревић, парох верски, протојереј-ставрофор Чедо Лукић, парох боровски и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. Владика Херувим је после заамвоне молитве изговорио следећу беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је наздравље и на спасење данашња света Литургија у храму Благовести Господњих. Сабрали смо се на молитву Господу и да принесемо Жртву од свих и за све. Радујем се што са вама могу да делим радост данашњег дана и што можемо да се поучимо Јеванђељем које је Извор Живота. У данашњем светом Јеванђељу по Матеју могли смо да чујемо о позвању Петра и Андреја да буду апостоли и проповедници Христовог Јеванђеља. Позив који је Господ упутио овој двојици апостола односи се и на све нас. Сви смо позвани да будемо носиоци Тајни, носиоци Јеванђеља. Требамо у срцу и души да носимо Јеванђеље, да га проносимо овим светом. Јеванђеље треба да буде темељ нашега живота и наше вере. Тај позив није актуелан само у апостолском периоду, када се Јеванђеље ширило у много горе време, док су хришћани били гоњени. Хришћани су знали да једино кроз жртвену љубав могу да пронесу Тајну Христовог учења које нас овенчава венцем вечне славе и узводи у Царство Божје. Апостоли су нама као пастирима, али и вама као верном народу, оставили у наслеђе да носимо Крст и да проповедамо Јеванђеље. Темељ Јеванђеља налази се у Васкрсењу као печату који је испуњење светог Јеванђеља. Веома је битно то на који начин тумачимо Свето Писмо и на који начин се Свето Писмо може утемељити у биће нашег народа. То можемо да испунимо кроз свету Литургију, јер пуноћа Јеванђеља се налази у Цркви Божјој. У Цркви Реч Божја задобија место у људском срцу, учи нас врлинском начину живота и упућује на онај уски пут који води у Царство Божје. Све нас у овоме свету упућује на широки пут који нема подвига нити циља. Једино је Црква та која позива да ходимо оним путем којим су ходили светитељи Божји који су проносили Христово Јеванђеље по целом свету. Свети апостол Петар и Андреј су тако били проповедници не једнога места, него целих народа. Речи Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа су биле пронесене устима светих апостола где год дише људска душа. Нема лепше Тајне, драга браћо и сестре, од Тајне нашега живота у Цркви Божјој. Живот у Цркви је круна нашега живота. У Цркви се сусрећемо са Господом и наше биће је усмерено ка Царству Божјем. Ту смо једни другима браћа и сестре, баш онако како треба бити у свакодневном животу. Најлеши Извор са којега се напајамо је света Чаша у којој се налази Тело и Крв Господња. Ту се сједињујемо са Господом, примамо најлепши Дар који је Господ оставио човеку како би био сједињен са Њим. Ако будемо овако чинили знаћемо да нисмо у старозаветном закону који смо чули у Светом апостолу, него да смо испуњени новозаветним законом који се испуњава у Светом Духу. Новозаветни закон нам је дат да ми као пастири не будемо сами себи довољни, и да живимо по закону који смо сами себи прописали. Закон треба да буде омеђен благодаћу Светога Духа. То је закон који не наређује, који има жртвену љубав, закон који воли и прашта. На то смо браћо и сестре позвани. У данашњем Апостолу свети апостол Павле нас поучава управо томе. Поучава нас закону праштања и љубави. Не смемо да живимо у старозаветном закону где је било око за око, зуб за зуб. Требамо бити омеђени законом љубави који превазилази све законе које човек сам себи намеће. Нажалост, тај људски закон у већини постаје мерило којим човек све мери. Не можемо се узидићи изнад закона Божјег. Не можемо ми бити ти који постављамо мерила како неко треба да се понаша. Можемо следити само онај закон који је Господ прописао, а то је закон љубави. То је закон који зна како се воли, који зна и да куди и да прашта, али исто тако који зна како се упућује на пут покајања. Ако се ми уздигнемо изнад тога и поставимо свој закон као мерило, онда се ту губе све оне лепоте Јеванђеља и Цркве Божје које нас уче другачијем закону и љубави него што је овоземаљска. Свети апостол Павле нас је упутио на то да требамо бити носиоци закона љубави, праштања и покајања. Период и којем се налазимо је период Петровског поста који нас упућује на то да животом у Цркви Божјој требамо сабирати врлине које нас воде у Вечни Живот. Нека је благословен данашњи дан и свето Сабрање у Вери, нека се ваше молитве умноже и да овај храм отпочне са својом обновом. Жеља ваших срца је сигурно та да се више усмеримо ка обнови светог храма који треба да буде понос и дика овог места али и целе Епархије. Као народ Божји позвани смо да украшавамо свети храм. На првом месту ми пастири. Требамо да се бринемо о светом храму, то нам је задатак и пастирска обавеза. Исто тако, ви као народ да нам помогнете у томе да обновимо овај свети храм, да он добије своју лепоту. Нека сте благословени од сада и кроз сву вечност! Амин. Недељна радост је после свете Литургије пренета на трпезу љубави у верском парохијском дому. |
|