Света архијерејска Литургија у Слободној Власти” Различита су искушења пред којима стоји човечанство, али верујемо да ће љубав и милост Божја надвладати све те тешкоће и недаће кроз које оно пролази. Љубав Божја надилази људски ум. Сам човек може створити различите пошасти да заробе човечанство, али Бог и таквом човеку може дати опроштај сагрешења” - рекао је Епископ Херувим. У суботу, дана 20. јуна 2020. године, када Црква слави светог свештеномученика Теодота Анкирског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у храму Силаска Светога Духа на Апостоле у Слободној Власти. Његовом Преосвештенству саслуживали су протонамесник Ненад Лазић, дурги парох тењски, јереј Срђан Дангузовић, парох допсински и ђакон Војислав Николић. На Светом Сабрању су били присутни господин Југослав Весић, начелник Општине Ердут, господин Јово Вуковић, господин Славко Тидлачка, начелник Општине Левањска Варош и господин Сретен Баљак, адвокат из Осијека. Епископ Херувим беседио је после одслужене Литургије: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, драги наши представници који нас руководе нашу заједницу, господине Југославе Весићу (начелник Општине Ердут) и господине Јово Вуковићу. Желим све да вас поздравим и да заблагодарим господу што смо се данас успели сабрати под сводове овог светог храма да прославимо Име Божје и да кроз Литургију схватамо наш живот. Није било лако живети ни у једном времену и ни на којем простору где се налазио наш народ. Носити Крст Христов и бити следбеник тог Крста – то је најтеже у овом свету. Када знамо која је суштина и симболика Крста, знамо да тај Крст није тешко носити. Ако је Господ могао понети Крст и прихватити да буде разапет за целокупно човечанство онда ми не смемо бити нескромни и морамо тај крст заиста достојанствено носити. Требамо да се распињемо једни за друге, да будемо народ светога Саве, јеванђелски народ. То је суштина нашег живота у овом времену и веку. Различита су искушења пред којима стоји човечанство, али верујемо да ће љубав и милост Божја надвладати све те тешкоће и недаће кроз које оно пролази. Љубав Божја надилази људски ум. Сам човек може створити различите пошасти да заробе човечанство, али Бог и таквом човеку може дати опроштај сагрешења. У томе видимо колика је љубав и милост Божја. Зато требамо да чинимо једно Тело, једну Заједницу, јер Црква Божја нас упућује на то. Христос је Глава тог Тела, а ми смо удови. Требамо да се укључујемо у заједницу Цркве, јер она је основ живота и улива нам наду да бисмо у овом времену могли живети достојно живота једног хришћанина. Заиста, сви смо то предокушали кроз ову пошасну болест, али и кроз сва друга искушења која су нам наилазила, искључиво кроз Цркву Божју можемо да окусимо Тајну Васкрсења и љубави Божје. Бог васкрсава за човечанство, даје човеку снагу и улива наду да после постојања у овоземаљском контексту долазимо на онај вечни, а то је у љубави и милости и загрљају Божјем. За то се морамо напајати врлином и живети у Цркви Божјој светотајинским начином живота. Требамо да долазимо у свети храм Божји кад год су службе Божје, да слушамо реч Јеванђеља – делотворну реч која спасава и излива се кроз све векове. Већ две хиљаде година храни и напаја верну паству речју Јеванђеља, речју наде и утехе. Да то није било у раном периоду хришћанства хришћани не би могли опстати и поднети тежину страдања кроз које су пролазили. Били су гоњени, сакривали су се по пећинама и гудурамаи ко зна којим местима са жељом да прославе Име Божје, да се напоје речи Господње. Све ово улевало им је сангу да буду Христоносан и Богоносан народ. Исто то требамо и ми да чинимо. У нашој историји имали смо дивних примера овенчаних небеским венцем који су путоказ нашем народу: светога Саву, светога Симеона, целу свету и богоносну лозу Немањића. Све су то примери који нас руководе ка Царству Божјем, ка којем треба да стреми наш народ. Наш народ је народ христоносан, светосавски народ, народ Јеванђеља и мира. Кроз целу историју смо знали да нудимо људима мир и да градимо заједницу мира и љубави. То је оно што нас је красило и треба нас красити кроз сва времена и у овим тешким временима. Ако тако будемо чинили знамо да смо на Христовом путу, следбеници и носиоци Јеванђеља и Христовог голготског пута који води у Царство Небеско и у загрљај Божји. Стога нека је благословен данашњи дан и да се радујемо радошћу вечнога живота који смо окусили кроз ову Свету Литургију. Да нас та љубав и Извор Живота непрестано храни и да нам улива наду и снагу да опстанемо у овом времену, да чувамо Крст Христов и своје свето Православље од сада и кроз сву вечност! Амин. |
|