Петровдан у Допсину На Петровдан 2020. године, Њеогово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у петропавловском храму у Допсину. Његовом Преосвештенству саслуживали су протонамесник Ненад Лазић, парох друге парохије тењске, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски, јереј Срђан Дангузовић, парох допсински и ђакон Војислав Николић. Епископ Херувим беседио је по одслуженој светој Литургији: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги представници политичког живота наше заједнице, драги народе, нека је благословен дан који нас је сабрао под сводове овог светога храма. Данас су нас сабрали свети апостоли Петар и Павле – велики и дивни учитељи вере Христове и следбеници јеванђелске науке. Проповедали су благу Реч која је мноштво људи привела хришћанском познању истине. Иза себе су остали много великих и лепих дела крзо која се поучавамо да бисмо следећи њихове примере и читајући та штива схватили која је суштина вере и лепота живљења у Христу и Духу благодатне Заједнице – Цркве. Као велики ревнитељи вере Христове проповедали су хришћанство, што чине и данас кроз свете Посланице које читамо на свакој светој Служби Божјој. Тако се ми увек изнова поучавамо како требамо да живимо у свету и како требамо да се владамо носећи крст Христов. Тајне Христове они су преточили у дела и својим животима сведочили су распетога Христа, али и васкрслога Христа драга браћо и сестре. Тајна хришћанске вере јесте управо у Тајни Васкрсења. Свети апостоли учили су нас да је у Цркви Божјој место нашега спасења, да је Црква крајеугаони камен и стена – како је и Христос рекао светом апостолу Петру, те да ће он руководити народ ка тој лађи спасења. Црква Божја јесте радионица спасења, велика лађа у којој сви пловимо ка Тајни Васкрсења. Свети апостоли су нас учили Христовој науци и филозофији живота кроз коју смо се поучавали кроз све векове следујући пут Христов на којем су били и свети апостоли Петар и Павле. Нема лепше и умилније ствари него да човек живи у вери Христовој. Ако живимо у вери Христовој и имамо ту чврстину онда смо народ небески, који разуме друге и следи за љубављу Христовом којом је Он љубио човечанство распињући се. Често пута ми одлазимо из те Заједнице спасења, са стазе духовног живота. Одлазимо у другоме смеру не гледајући који је смисао живота овде на земљи. Смисао живота не можемо нам открити нико сем Христа, али само ако следујемо тим путем. Христос је почетак и крај нашега живота, у Њему је саткано све оно што је неопходно да хришћанин у овоме свету живи достојанствено и да се васпитава у Духу Истине. То значи узети образ Христов, образовати се у Духу откривене вере којој су нас учили свети апостоли Петар и Павле. Све то нам се увек изнова даје у литургијском сабрању на којем се саображавамо са Тајном нашега спасења. Узимамо Тело и Крв Христову као суштину наше вере, као печат живота у Цркви Божјој. Ако живимо таквим начином живота све ће нам бити лакше и лакше ћемо разумети једни друге. Често пута нам се дешава да једни друге не можемо да разумемо јер немамо довољно љубави. Ако изграђујемо љубав моћи ћемо се разумети, ако живимо у Христу неће владати страх него хармонија у заједници. Руководимо се Тајном љубави. Љубав превазилази све наше несугласице и размирице. Неко има мање, неко веће дарове. Али ако дарове умножимо и усмеримо у правоме смеру они ће дати свој род. Тако сејани они ће донети стоструки род за Цркву Божју, за наш народ и све што је потребно души за спасење. То је оно, браћо и сестре, што нас треба руководити у овоме животу. Љубав треба бити на првоме месту, чему нас учи и свети апостол Павле у својој химни љубави. Љубав на првом месту изграђује наду, а онда се ту изграђује и чврстина вере. Требамо да будемо следбеници светих откривених истина, да живимо светотајинским животом у светој Литургији као темељу живота овде на земљи. Сабрани у једноме Духу као што смо данас сабрани, осећамо присуство Божје, благослов Божји и топлину једни међу другима. Греје нас љубав Христова. Осећамо чврстину вере народа на овом простору, чврстину вере и предањског духа. Како је тешко чувати веру, чисту и непорочну какву су нам оставили наши преци – то зна народ на овим просторима. Тешко је, али спасоносно. Заиста то осећамо и тај дух влада данас у овом светом храму. Све ово нас храбри и даје нам снагу. На овим рубним деловима наше епархије заиста осећамо чврстину вере нашега народа, осећамо љубав и слогу, а то је оно што је потребно нашем народу да би очувао своју веру, свој идентитет и свој језик. То је заиста велика радост која се треба преливати на остатак наше заједнице и да тако уједињени у благодати Светога Духа, никога тиме не угрожавајући, живимо животом достојним хришћана, животом вер, наде и љубави. Ово треба непрестано да нас краси и да буде темељ нашега живота. Нека би Господ дао да се вера ојача, љубав умножи међу нашим народом и нека благодат Божја Светим Духом завлада како би сви живели у слози. Срећни и благословени били! Амин. |
|