Света архијерејска Литургија у Чепинским Мартинцима У недељу, дана 16. августа 2020. године, када Црква слави преподобног Исакија, Далмата и Фавста, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Чепинским Мартинцима. Епископу Херувиму саслуживали су протонамесник Драгослав Шалајић, први парох тењски, протојереј Александар Вукадиновић, парох будимачки и ђакон Војислав Николић. Епископ Херувим је беседио по одслуженој светој Литургији: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе нек је данас благословен овај дан, дан молитве, дан недељни који нас је сабрао под сводове овога светога храма овде у Чепинским Мартинцима у храму светога великомученика Георгија, великога победоносца, великога проносиоца вере страдалника за веру Христову. Заиста је благослов Божији кад год можемо бити сабрани на светој служби Божијој, када можемо принети Господу жртву хвале, када можемо бити сједињени у Телу и Крви Господњој. То је велики благослов, то је велики дар са неба који је Господ човеку оставио да може имати увек изнова обновљену заједницу са Господом; јер Господ долази ради нас, ради нашега спасења, Он се рађа, страда, васкрсава и напослетку шаље Духа свога Светога, Утешитеља, да буде свима нама снага, утеха у овоме времену и да би нас Он руководио ка Царству Божијем, управо кроз свету службу Божију, управо на овоме месту, управо кроз Тело и Крв Господњу. Зато је увек потребно кад год смо на светим службама Божијим, кад год се служи света Литургија да приступамо светој Чаши, да се припремамо кроз пост и молитву. Данас смо чули из речи Јеванђеља како сво дело човека може бити излечено једино постом и молитвом. Јер човек се тако чисти, то је духовна храна која прочишћава људско биће јер уздржавајући се од хране ми се уподобљавамо Господу кроз молитву, а молитва је управо лек који кроз сузе и кроз покајнички лик увек чисти и омива душу да би душа могла бити спремна да прими Господа. Јер кроз молитву и пост ми се преображавамо, преображавамо своје биће, преображавамо се за оне друге реалности живота, а то су реалности Царства Небескога. И то је она суштина драга браћо и сестре која нас непрестано као хришћане увек руководи у овоме свету. Јер да није те димензије и да нема те стварности која је после ове стварности и ове реалности у којој ми живимо, не би имао смисао ни целокупан људски живот, а ни целокупно наше сабрање овде у Литургији. Јер увек надајући се у ту Тајну и верујући у Тајну Другога Христовога доласка ми се увек враћамо оним нашим изворним коренима, а то је овде управо у Цркву, где је Црква управо радионица нашега спасења и руководилац у овоме свету и овоме времену. И Црква нас увек упућује у томе смеру да је вера, као што смо чули данас и кроз свето Јеванђеље темељ нашега живота, а из вере се рађа љубав и рађа се нада. То су оне врлине Царства Небескога које можемо искључиво да чујемо кроз свето Јеванђеље које се чита у Цркви Божијој, које и ми као верни народ требамо читати у својим домовима, а исто тако кроз обитавање у литургијској заједници ми предокушамо, осећамо присуство Божије овде на земљи. Овде данас сабрани, ми смо данас били пред Господом, целокупан тај Домострој спасења је био пред очима свих нас. Од рођења све до другог Христовог доласка осетили смо тај благослов нашега спасења, благослов Заједнице, благослов јединства сабрани благодаћу Духа Светога. И заиста нас је благодат Духа Светога сабрала да можемо бити у духу молитве, у духу поста, јер су ови дани дани Госпојинскога поста када се душом и телом припремамо за велики празник Успења Пресвете Богородице. Госпојински пост је један од великих постова наше свете Цркве и један од најстаријих постова наше свете Цркве. Црква је установила дане пред Госпојину да се молитвено припремамо за Тајну Успења Пресвете Богородице. Из Богородичине утробе оваплотило се спасење целокупној творевини. Христос долази на овај свет спасавајући човека желећи да човек има обновљену заједницу са својим Творцем. Зато драга браћо и сестре увек живимо са Христом, живимо у љубави Христовој једни са другима; то нас треба красити, то нас треба красити као хришћане. То је она круна нас хришћана да имамо љубави једни међу другима, да се из те љубави рађа нада, а да нам основа свега тога буде вера. Вера која ће бити преображена и давати своје плодове. Треба да то прихватимо и да будемо заиста носиоци Христа и носиоци преображене благодати која нас руководи ка Царству Божијем. Стога нек је данас благословен овај дан, дан недељни који нас је сабрао. Требамо да се увек видимо на светим службама Божијим, да окушамо ту благодат спасења, благослов јединства, благослов Сабрања. Ако Бог да здравља имаћемо и наш Преображењски сабор. Нажалост, у овим околностима у којима се налази и целокупни свет ради ове опаке болести Ковида 19, али ћемо ипак бити сабрани у нашем светом манастиру, принети Господу Жртву, помолити се Господу за спасење свих нас, да нас заштити од ове опаке болести и свих искушења која су пред нама. Нека је благословен данашњи дан и ово сабрање и да се виђамо и да благослов Божији буде на свима вама од сада и кроз сву вечност. Амин! |
|