Заветни дан у Габошу”Распињемо се свакога дана за наше грехове тражећи опроштај од Господа. И то је браћо и сестре страдање. Унутрашње страдање свакога човека почиње када схватимо шта је грех и да смо грешни. Тада почињемо непрестано да се распињемо да бисмо осетили благослов Божји и посету Божју. Човек је тада заиста преображено духовно биће и гледа преображеним очима. То можемо постићи уколико следимо пут Христов, ако следимо заповести Божје и творимо оно што је достојно човека” - рекао је Епископ Херувим. У суботу, дана 29. августа 2020. године, када Црква молитвено прославља Нерукотворени Образ Господа Исуса Христа, Евхаристијским сабрањем у храму Рођења Пресвете Богородице у Габошу началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Добривој Филиповић, парох маркушички, јереј Бранимир Михајловић, парох габошки и островски и ђакон Војислав Николић. Епископ Херувим произнео је следећу беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, нека је благословено данашње сабрање! Осетили смо радост Литургијског сабрања. Принели смо Жртву коју је Господ примио, а ми смо добили благодатне дарове потребне за вечни живот. Црква је пуна, заједница је благословена и једнодушно сабрана у љубави. Ви долазите у овај свети храм и узносите своје молитве Господу – то је благословени пут, пут Господњи и благословен је онај народ који тим путем ходи. Такав народ зна да је пут Јеванђеља једини пут који у овоме свету има смисао. Кроз живот лутамо ако нема крста у нашем животу, ако нема жртве. Лутамо тражећи прави смисао, тражећи Бога ван Цркве не познајући међусобну братску љубав. Смисао не можемо наћи сем у Цркви, сложни у љубави, у једној, светој, саборној и апостолској Цркви. Основа духовног живота свакога хришћанина је да ходи стазама Христовим и да у своме животу увек следи пут Јеванђеља – пут љубави, вере и наде. Пресвете Богородица нас је данас, као и јуче на дан Успења. Богородица је прави пример како човек треба да служи Господу. На Божји позив рекла је: ”Ево слушкиње Божје”. Тако и ми требамо, драга браћо и сестре. Црква нам упућује тај позив. Требамо да будемо слуге Божје, људе достојни тог позива и да увек имамо на уму да је Христос наш Пут, Истина и Живот. Спасење људском роду дошло је из утробе Богомајке, откривен је прави смисао живота на земљи. Сви ми грешимо, драга браћо и сестре, нико од нас није праведан. Често наша правда залута у неку другу крајност јер се удаљимо од Христове правде. Тада почињемо судити својим очима, чинимо правду на свој начин и сами правди одређујемо суштину. Ако заборавимо Христову правду, као темељну и суштинску правду, не можемо ни ходити правим путем и одлазимо у другу крајност. Одлазимо у бесмисао живота и светске токове који нас удаљују од Цркве Божје, од благослова Божјег и светог Јеванђеља. Уколико следимо прави Христов пут у којему се испуњава правда, пут који се темељи на Јеванђељу, на љубави, вери и нади, тада постајемо благословено стадо Христово. Стадо Христово зна своје усмерење у овоме свету и времену. На нама је да носимо крст Христов. Распињемо се свакога дана за наше грехове тражећи опроштај од Господа. И то је браћо и сестре страдање. Унутрашње страдање свакога човека почиње када схватимо шта је грех и да смо грешни. Тада почињемо непрестано да се распињемо да бисмо осетили благослов Божји и посету Божју. Човек је тада заиста преображено духовно биће и гледа преображеним очима. То можемо постићи уколико следимо пут Христов, ако следимо заповести Божје и творимо оно што је достојно човека. Требамо заиста знати да требамо чинити добро, а не зло. Требамо градити међусобну љубав, а не мржњу. Требамо изграђивати веру тако да она буде чврста и темељна, да она буде носилац нашег бића. Тако ћемо моћи да се преобразимо и видећемо да је благослов Божји на нама, на нашим домовима. Прави пример за све то је што смо данас сабрани у великом броју. Сабрали смо се да осетимо благослов Божји и присуство Божје, да осетимо да су наше стазе утемељене на Христу и љубави према Богу, Цркви и правди Божјој. Дао Бог да се у нашем животу, у овоме свету и веку, увек преображавамо Христом, да Христос постане Пут, Истина и Живот свакога од нас. Када чинимо тако утемељени смо на путу Јеванђеља, благословено смо стадо Христово, народ Божји. Утроба Пресвете Дјеве омогућила нам је да будемо Синови Божји и можемо учествовати у благословеној заједници кроз Оваплоћеног Господа Исуса Христа који нам се даје сваке недеље, сваког Сабрања у Цркви Божјој када примамо Тело и Крв Господњу. Нека би Господ дао да се наше стадо овде умножи, да опстане и у овоме времену сачува крст Христов, да благослов Божји буде на свима вама од сада и кроз сву вечност! Амин. |
|