Света архијерејска Литургија у Болману“Требамо да разумемо једни друге и да наш дух буде светосавски дух. Тим духом се и прашта и воли, пун је љубави. То је оно што нам треба драга браћо и сестре, а не да се делимо и једни друге да не разумемо, да идемо лево и десно. То нас је, браћо и сестре, и довело до овога. Једни смо отишли десно, а други лево и ево остала су пуста села и празни простори. Ми који јесмо овде остали сведоци смо свега тога. Требамо бити још чвршћи у вери, да цркву своју посећујемо, да она буде наша нада за опстанак на овим просторима. Црква Божја је једина институција која ће остати” - рекао је Епископ Херувим. У недељу, 1. августа 2021. године, када Црква слави Преподобну Макрину, Светог Стефана и Евгенију Лазаревић, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Болману. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Владо Кљајић, парох у пензији, протојереј Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски, јереј Срђан Трајковић, парох болмански и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. Епископ Херувим је после заамвоне молитве проузнео беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Драги налечниче општине, драги народе, нека свима буде на здравље и на спасење данашња Света Литургија овде у Болману, у Цркви посвећеној Светим апостолима Петру и Павлу. Сама порука Светих апостола Петра и Павла јесте порука љубави и мира, порука разумевања, порука која је од раног времена, устројства Цркве Божије увек била усмерена да брод, лађа Цркве Христове увек иде ка вечности и да у вечности треба бити огледало нашега живота овде на земљи. Бог ствара човека из љубави и једино га тако и познаје, кроз љубав и кроз све оно што и ми као људи чинимо и творимо овде на земљи. Позвани смо искључиво да чинимо и творимо добра дела, да сејемо семе љубави, а не семе страха који је поризвод људскога ума и људских расуђивања, већ страх Божији, је управо онај страх љубави који не узрокује последицу другога, већ који у другоме сагледава брата и види да тај други има своје жеље и своје воље и све оно што је карактеристика рода људскога и што је карактеристика бића Божијега. Јер све остало нас води у безнадежност, а Свети апостоли Петар и Павле никад нас тој науци нису учили. Они су устројили Цркву од ранога периода, проповедали су веру Христову по целој Малој Азији, где год је било потребно, где год је била потребна мисија они су ишли, проповедајући и утврђујући народ Божији у вери Христовој. Тако данас ми драга браћо и сестре без обзира колико нас је мало на овим просторима, желимо да лађа Цркве иде управо ка Царству Небескоме и да се она усмерава ка томе правцу. Да сијемо једни међу другима семе љубави, да једни међу другима имамо разумевања, да једни међу другима имамо благотворан однос, а не да нас задојава семе зла, семе мржње и семе неразумевања. То нас је довело, то семе зла и неразумевања у ову позицију у којој се данас сви налазимо. То нас је довело да једни друге не разумемо, да једни друге не чујемо. То нас је довело до тога да нас је на овим просторима јако мало, али нисмо безнадежни. Наше Царство и наша отаџбина је Небеска отаџбина. Тамо где је наш Свети Сава, где је наш Свети Симеон Мироточиви из тога угла ми сагледавамо. Није њима било лако стварати државу нашу српску, није било лако ни Светоме Сави када је устројавао Цркву нашу Српску, али је знао да ће биће нашега народа дисати светосавским духом, а то је духом разумевања. Никада не смемо једни на друге да ропћемо и да имамо неразумевања и да једни према другима не сејемо семе љубави и семе Јеванђеља већ да сејемо семе страха Божијега. Сам људски страх који се сеје је краткотрајан, узрокује многе поделе, узрокује много зла, али семе љубави које Господ посије, то је семе љубави, семе вечности, семе разумевања и све неодумице које се дешавају међу нама и која су можда део неког историјског континуитета треба да се превазиђу управо у том контексту, у контексту љубави. Нико никога не мрзи, нико није тај који не брине о другоме, већ сви бринемо једни о другима. Требамо сви овај наш народ, нашу лађи спасења да усмеримо ка Царству Небеском. Историјске околности су се мењале, мењали су се и владари на овим просторима, али остајао је народ Божји. Био један човек или ниједан, али Црква је свему сведочила. Црква ће постојати без обзира на све историјске околности и сва политичка кретања и личности. Црква је ту и она ће остати док и последњи Србин дише на овим просторима, звоно ће звонити, Црква ће бити отворена. Никада наша Црква није гасила парохију, нити ће да гаси. Административно неке ствари морамо да мењамо, али да гасимо – то су лажи које се пласирају. Не гасимо, већ желимо административно да унапредимо и да објединимо нашу заједницу како би била снажнија. Највећи парадокс у историји био би да ми као пастири стада гасимо нешто. То нам не пада на памет, посебно не мени лично. Преходао сам ову Епархију до најмањих јединица, где је и један Србин отишао сам тамо и служио Свету службу Божју. Ишао сам у кућу тих људи. Да видим како они дишу и који су њихови проблеми. Нисам их заборавио, нити ћу их заборавити. Исто тако, где год вршимо неке административне промене нећу заборавити свој народ. Народ који ми је поверен је моја брига, моје је да се бринем да ви дишете светосавским духом. Административне ствари су се увек током историје мењале, али Црква Божја заједно са својим Епископом и свештеницима ће увек бити ту. Штитиће и чуваће свој народ да би му вера била светосавска, чврста, пуна љубави и благодати. Требамо да разумемо једни друге и да наш дух буде светосавски дух. Тим духом се и прашта и воли, пун је љубави. То је оно што нам треба драга браћо и сестре, а не да се делимо и једни друге да не разумемо, да идемо лево и десно. То нас је, браћо и сестре, и довело до овога. Једни смо отишли десно, а други лево и ево остала су пуста села и празни простори. Ми који јесмо овде остали сведоци смо свега тога. Требамо бити још чвршћи у вери, да цркву своју посећујемо, да она буде наша нада за опстанак на овим просторима. Црква Божја је једина институција која ће остати. Може се и село угасити, али Црква ће једина остати као што је и остала кроз многе векове. Ова црква није јуче створена и саграђена, градили су је многи – преци који су остављали свој зној на њеним циглама. Овај храм је кроз време сведочио да је Црква Божја ту и да ће чувати свој народ. Све остало ће проћи. Све што човек створи је пролазно, а што створи Црква непролазно је. Драга браћо и сестре, једино оно што је Бог створио нас је штитило и крепило и у најтежим временима. Црква ће увек стајати на светосавском путу, проповедати Јеванђеље, Реч Божју и сејати страх Божји а не страх људски. Страх Божји омеђен је љубављу и међусобним поштовањем где брат воли свога брата, комшија комшију, где смо сви у загрљају Божјем. Све остало су административне ствари јер се јављају као потреба. Црква ће превазићи сва искушења јер јој је глава Бог који је на небесима, где је и наша отаџбина – Царство Небеско. Овде на земљи причешћени Телом и Крвљу Господњом, то је наш пут и смисао, оно што ће нас очувати на овим просторима. Све остало је ништавно и пролазно, без темеља. Нека нас Господ сачува, штити и уразуми, нека нам подари љубави, мира и слоге од сада и кроз сву вечност! Амин. |
|