Света архијерејска Литургија и рукоположење у Осијеку”Данас смо осетили заиста велику духовну радост, добили смо у лику оца Слободана новога посланика на њиви Господњој. Нека би Господ и њему подарио да буде достојан пастир стада Христовог, да достојно носи крст који је данас добио и да му пример буде искуључиво Христос као Пастир добри. Господ Исус Христос је наш првообраз у свему што радимо као пастири” - рекао је Епископ Херувим. У 19. Недељу по Духовима, 31. октобра 2021. године, када Црква слави Светог апостола и јеванђелиста Луку и Светог Петра Цетињског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Осијеку. Епископу Херувиму саслуживали су протосинђел Пајсије, Епархија далматинска, протојереј-ставрофори Михајло Марјанац, Владо Кљајић и Добривоје Филиповић, пароси у пензији, протојереј-ставрофо Миљен Илић, други парох вуковарски, протонамесник Ненад Лазић, парох тењски, ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу и парохијски ђакони Предраг Јелић и Здравко Бошковић. Епископ Херувим рукоположио је на Светој Литургији господина Слободана Гајдашевића, дипломираног теолога и вероучитеља у чин ђакона. После заамвоне молитве Епископ Херувим је беседио: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, нека је свима на спасење душе и тела данашња молитва. Када год смо сабрани на Светој Литургији, у заједници вечности, осећамо велику љубав Божју, осећамо љубав која нема границе и не може се измерити људским разумом. На Светој Литургији смо испуњени Тајном вечности која нас упућује ка врлинском начину живота, преображава нас и почињемо да живимо као наши светитељи који су свим својим бићем угађали Господу. Драга браћо и сестре, нама је остављено у завет да творимо иста таква дела, дела која ће нам отворити духовну димензију живота. Најбољи пут ка томе је кроз Свету Литургију, кроз светотајински начин живота. Овде се отвара дубока димензија људског живота, димензија духовних вредности, оних вечних и непролазних вредности. Свет нам нуди пролазне и трулежне вредности које нас воде пут таштине. Међутим, уколико живимо у Цркви Божјој и она нас усмерава све добија димензију вечности и ми чинимо заједницу, а Света Литургија постаје Тајна нашега живота. Данас смо осетили заиста велику духовну радост, добили смо у лику оца Слободана новога посланика на њиви Господњој. Нека би Господ и њему подарио да буде достојан пастир стада Христовог, да достојно носи крст који је данас добио и да му пример буде искуључиво Христос као Пастир добри. Господ Исус Христос је наш првообраз у свему што радимо као пастири. Ја верујем да ће Господ оцу Слободану дати снаге да достојно изнесе крст који је данас добио, да буде у послушности својој Светој Цркви, да слуша своје старешине и своје надређене као и до сада. Нека би Господ дао да осети пуноћу радости пастирске службе која је заиста велика. То је велика Тајна, велики крст, али и велики благослов Божји. У пастирском служењу човек је непрестано на страдању, али из тог страдања провејава Тајна живота, Тајна Васкрсења. Страдати за Христа значи васкрснути у Христу, победити своју телесност и свој ум, уподобити се вољи Божјој и живети у послушности. Послушност је велика врлина коју човек треба да стиче и ка којој треба да стреми, она нас води ка Христу. Колико смо ми као пастири духовни толико ћемо имати благодати Божје да можемо да сведочимо Јеванђеље Христово, Крст Христов и Тајну Васкрсења. Уколико се отргнемо од тог благослова Божјега онда служба добија сасвим другачију димензију и представља терет онима који не схватају Тајну духовног узрастања. Верујем да ће Господ дати да се благослов умножи на оцу Слободану како би он ходио трновитим путем живота у Тајну Васкрсења, да ће му Господ бити пример пастирског дела и односа према нашој Светој Цркви. Заиста се радујем што сам са вама у Осијеку, после дуго времена, драго ми је што смо се сабрали у нашем Светоуспенском храму да кроз молитву прославимо свете Божје угоднике, Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског. Није случајно што у исти дан прослављамо ова два светитеља, свакако да је то промисао Божји. Њихово животно усмерење је Христос, њихова проповед је усмерена у Тајни Христовог Страдања и Распећа. Ходили су кроз буру свога времена да би проповедали Јеванђеље Христово и творили вечну и непролазну Реч Христову која на улива наду у живот вечни, после овог пролазног живота постоји онај живот вечни, као Тајна над тајнама, а остварује се овде на Светој Литургији. Велика је радост када год смо сабрани на Светим службама Божјим, у Телу и Крви Господњој, када осетимо пуноћу благослова Свете недеље и сваког празника. Треба да се радујемо у радости Христовој јер ми хришћани јесмо народ радости. Христос је васкрсао, победио је смрт, победио је највећег непријатеља људског рода. Све ради нас, да би нас спасио. Живели срећни и благословени били! Да нас Господ чува, да нас Пресвета Мајка штити и буде заштитница и сапутница у нашем животу! Амин. |
|