Епископ Херувим освештао Крст за храм у Рајевом Селу У недељу, 14. новембра 2021. године, на празник Светих Козме и Дамјана, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Прокопија у Рајевом Селу. Епископу Херувиму саслуживали су јереј Горан Тодоровић, парох белобрдски, јереј Вукашин Цветојевић, водитељ Катихетског уреда Епархије осечкопољске и барањске, јереј Срђан Лукић, парох винковачки и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. Својим певањем литургијско славље улепшало је ВСПД Јавор из Вуковара. Овом приликом Епископ Херувим је свечано осветио новопозлаћени Часни Крст храма Светог Прокопија. У својој беседи Епископ Херувим поучио је верне о значењу јеванђелске приче о сејачу и семену: -Часни оци, драги народе, поштовани замениче начелника општине, нека свима буде на здравље и спасење данашње саборовање овде у нашем храму Светог Прокопија у Рајевом Селу. Да нас Господ увек крепи силом Часног Крста који данас овде у току Свете Божанствене Литургије осветисмо. Могли смо данас да чујемо кроз Свето Јеванђеље како требамо да носимо Крст Господњи и на који начин требамо да сведочимо нашу свету веру. Прича о сејачу и семену је увек актуелна у нашим животима, често пута је употребљавамо чак и несвесно. Могли смо чути из те приче да постоје различите врсте људи, различите врсте верника који на неки начин покушавају да пронађу прави пут свога спасења. Постоје људи који знају за реч Божју али, као што каже народна, они не хају за речи Господње и иду даље својим путем. У незнању и неверици лутају за таштинама савременог света. Друга врста верника је оно семе које падне на каменито. То су људи који чују реч Божју, можда и подражавају реч Јеванђеља, али кроз неко време одустану и не наставе пут свог крстоносног спасења. Трећа врста људи су они који чују реч Господњу, али их бриге овога света одведу погрешним путем. Али постоје и они који до краја свог живота живе благословеним начином живота. То су прави верници који без обзира на било какво искушење неће напустити своју веру, следоваће реч Јеванђеља и подражаваће крстоносни пут који води у спасење. Уколико искушење наиђе, а ми се на неки начин поколебамо у вери онда наша чврстина вере није права, него се можемо сврстати са врстама људи о којима смо малопре говорили. Често пута можемо у животу можемо да кажемо: ”Ето, иде у цркву а не верује. Иде у цркву, а чини зла”. То су људи којима реч Божја није оваплоћена у срцу и души. Јер, уколико се Реч Божја оваплоти у човеку, она печатом дара Светога Духа, кроз примање Тела и Крви добија своју пуноћу. Тада човек може у свом животу осетити Божје присуство и благослов живота у Цркви. Човек тада живи светотајинским начином живота, у молитви и посту како нас поучише свети оци. То је оно што нас, драга браћо и сестре, треба увек учвршћивати у вери. Данас смо и у молитвама, приликом освећивања Часног Крста, чули да је Крст који је био казна за највеће преступе постао благослов, највећи благослов човечанству. Благослов и победа над смрћу. Кроз Крст Господњи пројави се свету светлост Васкрсења, пројави се нада у вечни живот после овога. Пројављује се за све оне који живе и припремају се за Царство Небеско оваплоћујући Реч Господњу у свом животу. То је прави пут и прави пример како треба да живимо – крстоносно, крстоваскрсло, како бисмо могли осетити пуноћу Васкрсења и Тајну живота. Тада смо народ на путу отаца из нашег рода који су нас учили том начину живота. Учили су нас да се увек држимо своје вере, да је чврсто носимо и да семе које смо задобили Светом Тајном крштења никада не смемо довести у питање. Требамо имати уши да чујемо, да живимо тим начином живота и да сејемо семе Јеванђеља. Семе Јеванђеља је семе мира и љубави. Из Јеванђеља не проистиче никаква реч мржње нити каква нетрпељивост према било коме, него се увек и изнова рађа љубав. Сваки човек који живи јеванђелским начином живота може то да осети. Нека би Господ дао да се ово испуни у срцу и душама свих нас, да нас Господ благослови са висине Светога стана свога. Да нам увек буде нада и утеха у свим, нажалост тешким временима. Живели, срећни и благословени били! Амин. |
|