Света архијерејска Литургија у Трпињи”Требамо да се поучавамо љубави и миру Христовоме. Христос је мир који нам се даје. То је наша призма сагледавања историје и стварности која нас окружује, то је оно што нас испуњава и што нас изграђује” - рекао је Епископ Херувим. Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је, на празник Светог апостола Филипа, 27. новембра 2021. године, Свету архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у Трпињи. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Душан Марковић, свештеник у пензији, протојереј Немања Клајић, први парох даљски, јереј Горан Тодоровић, парох белобрдски, јереј Вукашин Цветојевић, јереј Срђан Лукић, парох винковачки, протојереј Марко Шукунда, парох трпињски и ђакон Радован Арсеновић из Трпиње. У својој архипастирској беседи Преосвећени Епископ поучио је сабране: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, поштовани начелниче ове општине, драги народе, нека је свима на здравље и на спасење ово Свето Сабрање у Трпињи, у храму посвећеном Вазнесењу Госоподњем. Вазнесење нас учи да наш живот треба увек бити усмерен ка Господу, требамо увек да се распињемо са Христом. Једино на такав начин можемо да осетимо пуноћу литургијске заједнице. Свака Литургија и сваки долазак у цркву Божју јесте загрљај са Христом. Ту се налази испуњење љубави, наде и свих оних добара која је Господ припремио за нас људе. У молитви коју прочитасмо пред причешће, ”нећу ти дати целив као Јуда, већ као разбојник…” казује нам се са каквим смирењем требамо да идемо пред Господа и како треба да се понашамо. Требамо непрестано да исповедамо Господа, да нам Он непрестано буде на уму, јер та мисао нам је залог за вечни живот. Уколико живимо са Христом чинићемо само добра дела, дела достојна човека. Нећемо гледати ко је ко и ко је шта, ко коме припада, сви смо браћа и сестре. Сва историјска и друштвена кретања гледаћемо да бисмо осмилили неку бољу будућност која ће бити везана за Цркву Божју. У Цркви је пуноћа јединства, пуноћа сабрања и свега онога што можемо да осетимо. Требамо једни са другима да носимо бреме и искушења века у којем живимо, да ходимо путем Христових заповести и путем Христове љубави коју је Он посведочио безброј пута. Без обзира на нашу грешност и палост Бог нам увек опрашта. Ако нам Бог опрашта онда и ми једни другима требамо све да опростимо. Како ћемо изаћи пред Христа, пред лице Божје, ако једни другима не опростимо. Ако не тражимо опроштај као што је онај разбојник тражио од Господа када је заједно са њим био распет на Крсту. Иако је чинио многа злодела покајао се пред своје скончаније, исповедио је Господа, а Господ му је опростио и примио га у Царство Небеско. Том вером и ми драга браћо и сестре требамо да се поучавамо. Требамо да се поучавамо љубави и миру Христовоме. Христос је мир који нам се даје. То је наша призма сагледавања историје и стварности која нас окружује, то је оно што нас испуњава и што нас изграђује. Нити на један други начин не можемо бити у заједници уколико немамо међусобне љубави. Све одлази у супротноме правцу и нема свога смисла. Међутим, уколико је испуњена у Цркви Божјој, у љубави Христовој она је вечна. Позива нас покајање и поновно испуњавање заповести Божје и без обзира колико пута пали она нас непрестано диже ка Господу. У меру раста висине Христове. То је, драга браћо и сестре, љубав Божја. То је наша заповест овде на земљи, да градимо мир и јединство, љубав и братску слогу, јер је то пут нашега опстанка и нашега спасења на овом трусном подручју на којем живимо. Живот у Цркви је гарант нашега јединства и нашега опстанка, јер Црква Божја проповеда те врлине кроз све ове векове. Црква је увек била пример и коректив целокупном друштву, јер је њена глава Христос. Ако је Бог глава Цркве онда је све онако како треба, у благословеном поретку. Нека би Господ дао да се сви учимо таквој љубави и вери, да нам вера буде чврста и да нас изграђује и упућује на Свету Литургију ка Светом Причешћу. Налазимо се пред Божићним постом који нас упућује на уздржање и молитву, да умножимо своје молитве како би пост био благословен. Дао Бог да на крају овога поста осетимо пуноћу и радост празника Рођења Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа који је дошао у овај свет да спасе род људски. Живели и благословени били! Амин. После Светог Сабрања Епископ Херувим је уз саслужење свештенства осветио темеље црквено-народне сале. |
|