Света архијерејска Литургија у Острову”Свака Света Литургија јесте предукус дарова Царства Небеског, јер нама на земљи је дато да живимо духовним начином живота. Дато нам је да преображавамо своје тело и свој ум, да се припремамо за вечна добра која Бог припрема за оне који следе Његов пут. Бог нам је оставио као залог да кроз заповести и Јеванђеље, као основу нашега живота, можемо да осетимо пуноћу љубави Његове љубави” - рекао је Епископ Херувим. У прву недељу Божићног поста, 05. децембра 2021. године, када Црква слави Свету мученицу Кикилију, Свете апостоле Филимона, Архипа и Апфија, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Рођења Светог Јована Крститеља у Острову. Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Душан Марковић, свештеник у пензији, протојереј Александар Ђурановић, архијерејски намесник осечки, протонамесник Ненад Кесоња, парох габошки и островски и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. Епископ Херувим је после заамвоне молитве проузнео беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, нека је свима на здравље и спасење литургијско сабрање овде у Острову где смо се сјединили у Телу и Крви Господњој и осетили благодат Царства Небеског. Свака Света Литургија јесте предукус дарова Царства Небеског, јер нама на земљи је дато да живимо духовним начином живота. Дато нам је да преображавамо своје тело и свој ум, да се припремамо за вечна добра која Бог припрема за оне који следе Његов пут. Бог нам је оставио као залог да кроз заповести и Јеванђеље, као основу нашега живота, можемо да осетимо пуноћу љубави Његове љубави. Црква је универзална ствар и не ограничава се на само једну територију, не ограничава се само на један народ или село, нити на једну групацију људи. Црква има универзални карактер и Дух. Не можемо Цркву створити од себе и да она буде Црква. Многи су то кроз историју покушали, али на њихову жалост, а на славу Божју није им то успело. Црква је све то увек надишла и показала који је прави пут. Црква је заједница у пуноћи, а не заједница људи који се одвајају и чине оно што они мисле да треба. Требамо да слушамо саборни Дух, саборани карактер наше Свете Цркве. Ту нема појединачних схватања него се сви саображавамо саборности и јединству. То је оно што ће нас сигурно, драга браћо и сестре, сачувати на овим просторима. Црква је та која ће нас, без обзира на границе и све историјске околности, крепити и снажити да можемо да истрајемо и принесемо Господу Крст који смо добили. Нека би Господ дао да, кад год смо сабрани на Светим службама Божјим, приступамо Светоме Причешћу. Да овај период Божићног поста искористимо на добро, на своје духовно крепљење и чишћење, на покајање на првом месту. Требамо увидети да смо сви браћа, да је праштање једини начин и једини могући пут овде на земљи. Није ми крив нико, ни брат поред мене. Јер треба да знамо и да кроз покајање схватимо туђи крст. Можда је његов Крст тежи од оног који ја носим. Уколико поделимо одговорност и тежину ношења свакако ће свима бити лакше и боље. Кроз покајни дух човек задобија преображај своје душе, преображај у љубави и чврстини вере. Сви смо браћа и пријатељи у Христу, јер наш највећи пријатељ јесте Христос. Саображавајући се са том истином требамо да применимо то у овоме животу. Једни другима требамо да будемо блиски, браћа и сестре, онако како нас учи наша Света Црква и Свето Јеванђеље. Нема подела, нема раздора. У Христу смо сви сједињени у љубави. Из међусобне љубави можемо да назремо колико нас воли Бог. Уколико тога нема остају нам пуста села, њиве и ливаде. Јер нисмо имали довољно љубави и нисмо могли да схватимо једни друге. Бог ће учинити да то село не буде пусто, доћи ће неки други народ и наставиће тамо где смо ми стали. Зато, драга браћо и сестре, сјединимо се, будимо једнодушни. То је оно што нам треба. Јер Бог је наш једини пут и смисао у овом свету. Нека би Господ дао да истрајемо на том Светосавском пут, на путу братољубља који нам је остављен као залог. Нека нас празник Ваведења Пресвете Богородице који смо јуче прославили увек крепи и штити, да нас позива у Цркву Божју. Мајка Божја из своје велике љубави у своје тело прима Господа да би човечанство било спасено у Светом Јеванђељу. То је велика Тајна. Хвала Богу идемо и ка Тајни Рођења Христовога, ка Тајни чудесне витлејемске ноћи када се родило Спасење свету. Требамо овај пост заиста да искористимо на своје духовно крепљење. Нека нас Господ штити и крепи од сада и кроз сву вечност! Амин. |
|