Света архијерејска Литургија у Светоуспенском манастиру”У другом човеку се ми огледамо и ту је наш испит пред Господом. На Светој Литургији ми се мирбожимо и говоримо: ”Христос посреди нас”. Међутим, уколико Христос није међу нама и у другом човеку не видимо Христа све је испразно. Наше очи у том случају гледају кроз овосветске тежње које су непрестано пред нама. Тадан наш свет нема духовну димензију, него ону која нас разједињује и води у безбожништво и таштину” - нагласио је Епископ Херувим. У Недељу о Закхеју, 30. јануара 2022. године, када Црква слави Преподобног Антонија Великог, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), јереј Бранислав Михајловић, сабрат манастира и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. После заамвоне молитве Епископ Херувим проузнео је богонадахнуту беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, нека буде на здравље и на спасење Света Литургија, Литургија љубави и милости Божије. Свака недеља и свако Сабрање јесте свадба Јагњетова где се сви окупљени причешћујемо Телом и Крвљу Господњом. То је суштина доласка у Цркву из које црпимо благодатне дарове за Вечни Живот. Ко живи са благодатним даровима живи у нади, у вери и љубави. Док смо раскајани и очајни као Јуда ако чинимо другачије, тада живимо у тами овосветских заблуда. Црква Божија и живот по Јеванђељу, у истинама које нам се откривају кроз светотајински живот, воде нас апостолском димензијом живота. Кроз литургијско сабрање видимо Христа како су га видели апостоли. Заједница је место где човек добија Божији благослов и препознаје своје биће. Нити једна друга заједница нам не нуди ово сем литургијске, јер она нам собом носи димензију вечности и поглед у Царство Небеско. Човек у свом животу стреми да задобије живот Вечни Живот. Светитељ којег прослављамо данас, Свети Антоније, следио је пут врлине и подвига. Оснивач је пустињског монаштва, духовног пута на којем се човек одриче целог света и светских зебњи. У пустињи тада целог себе предаје Господу. Заиста је то велико одрицање. Свети Антоније отац је пустињског монаштва. Целим својим бићем и умом препушта се Господу да би се ум и тело облагодатили, преображава се цео човек. Очи више не гледају телесно. У том случају гледамо духовним очима и у другоме видимо брата, то јест суштину свог односа са Господом. У другом човеку се ми огледамо и ту је наш испит пред Господом. На Светој Литургији ми се мирбожимо и говоримо: ”Христос посреди нас”. Међутим, уколико Христос није међу нама и у другом човеку не видимо Христа све је испразно. Наше очи у том случају гледају кроз овосветске тежње које су непрестано пред нама. Тадан наш свет нема духовну димензију, него ону која нас разједињује и води у безбожништво и таштину. Када окушамо Живот Вечни на литургијском сабрању знамо да смо на правом путу, на путу подвига и врлине. Учимо се из речи пустињских отаца јер су они прави пример одрицања за Христа, пример одрицања од своје телесности. Отачник нам говори да се ти људи боре непрестано, духовне атлете које се боре са ђаволом и са собом да би задобили Вечност и пуноћу живота. Господ у данашњем Јеванђељу говори Закхеју: ”Сиђи брзо!”. Дао Бог да тај позив и ми чујемо и да нас то руководи у нашем животу. Полако улазимо у припремни период за Велики и Часни пост. Велики пост упућује нас да се одричемо себе ради другога, да умиримо своје тело како би постало храм Светога Духа. Нека би Господ дао да се васпитавамо примерима дивних светитеља који нас упућују на Вечни Живот. Живели, срећни и благословени били! Амин. |
|