Епископ Херувим богослужио у Светоуспенском манастиру”Улазимо у период Часног поста када измирени једни са другима требамо знати који је наш пут. Наш пут је искључиво пут ка Царству Небескоме и Господу Исусу Христу. Нема другог пута. Знамо да је тај пут пун трња и препрека, али ако се те препреке превазиђу и останемо у љубави Христовој тада смо победници” - рекао је Епископ Херувим. У недељу, 06. фебруара 2022. године, када Црква слави Преподобну Ксенију Римљанку, Свету Ксенију Петроградску и Светог мученика Вавилу, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, јереј Бранимир Михајловић, сабрат манастира у ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. У својо архипастирској беседи Епископ Херувим поучио је верне о надолазећем Великом посту. -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе, нека је на здравље и на спасење Света Литургија у нашем манастиру. Ево, Црква Божија нас опет припрема за пут покајања, за пут молитве и поста. Улазимо у припремне недеље које је Црква одредила да се поучавамо. Припремамо се за Тајну Великог поста у којем идемо ка Васкрсењу Христовом у којем се открива Тајна нашега живота. Све ово је да бисмо моли овде осетити загрљај Христов и предокусити Царство Небеско. Бог зато и долази у овај свет, да би човека спасио и омогућио заједницу са Њим. Колико човек својом слободном вољом жели да следи тај пут? Велики пост јесте управо онај пут којим је и јеврејски народ прошао изашавши из Египта. Сва искушења која имамо у овом свету, а многа су, увек уз Божију помоћ можемо проћи. Требамо да градимо мостове који ће нам отворити могућност да пређемо на другу страну, да бисмо видели не телесним, него духовним очима. Требамо ићи за духовном димензијом живота, да увидимо да није свако зло занавек. Поучавајмо се Тајном вере јер једино тако можемо бити изабрани народ, народ који носи светосавски етос. То је етос праштања. Данас је много фарисеја око нас. Гледају само како да нас завести привидним смирењем и да нас одведу у крајност супротну од Христа.Човек који у себи сабира врлине и у којега се уселила благодат не гледа фарисејски. Такав човек гледа очима љубави, Бог га руководи и он сабира народ Божији. Једино то је истински преображена душа и тело. Можемо бити наочиглед свети и скрушени, а да у души нисмо заиста такви. Духовни живот је најбитнији и најважнији за човека, важно је да се благодат Светога Духа усели у човека. Без обзира на сва искушења. Искушења су ту да изграде човека. Побеђујући искушења стремимо ка Царству Небеском. Тада себе смештамо у лађу спасења и народ смо који има свој пут и смисао. Ако тражимо смисао ван Цркве Божије, ван литургијске заједнице, нећемо га наћи. Али узалуд и прелепа богослужења уколико се благодат Светога Духа не усели у нас. Као и некада када су сви одлазили у Рим и дивили се његовој лепоти и архитектури, али нажалост. Благодати Светога Духа тамо нема. Тако исто и данас требамо ићи за тим да благодат Светога Духа буде у нашем срцу, да тим очима гледамо стварност и свога брата. Улазимо у период Часног поста када измирени једни са другима требамо знати који је наш пут. Наш пут је искључиво пут ка Царству Небескоме и Господу Исусу Христу. Нема другог пута. Знамо да је тај пут пун трња и препрека, али ако се те препреке превазиђу и останемо у љубави Христовој тада смо победници. Осетићемо благодат Васкрсења Христовог. Нећемо бити фарисеји нити ћемо тако гледати на живот. Царство Небеско је огледало за сваког човека, огледало у којем се огледа љубав Христова и Тајна Његовог спасења. У том огледалу видимо каква треба бити љубав према Богу и према ближњима. Ту видимо да ли смо у љубави Христовој. Човек не треба да се предаје искушењу и начину живота који га не води ка Христу. Тражи сигурну луку, али сигурно је тако неће пронаћи. Љубав Божија треба да буде на првом месту, а подвигом свога живота требамо градити мост који ће нас извести на другу пучину Црвенога мора кроз који је прошао и јеврејски народ. Нека би Господ дао да се поучавамо тим истинама и да нам припремне недеље биле на добро души и телу. Све нека нас сада води ка Литургији, ка молитви и посту, ка Светом Причешћу и љубави Христовој. Живели, срећни и благословени били! Амин. |
|