Храмовна слава у Боботи

На празник Светог великомученика Георгија, 6. маја 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је поводом обележавања храмовне славе Свету архијерејску Литургију у Боботи.

Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Герман (Богојевић), епархија канадска, протојереј-ставрофор Чедо Лукић, архијерејски намесник боровски, протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, протојереј Горан Горановић, парох боботски и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.

Епископ Херувим је речима љубави беседио сабранима у Светогеоргијевском храму:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека је свима на здравље и спасење, срећна Крсна слава вашега села. Нека вас увек крепи вера Светог великомученика Георгија који је свој живот положио сведочећи Христа како су то чинили велики Божији угодници. Жртва Светог Георгија, његово мученичко сведочанство вере заиста је велико, његов гроб и данас излива миро које непрестано тече и крепи верне поклонике.
Требамо сви да осећамо Христову радост, то је права радост човекова јер Бог долази у овај свет да би омогућио богочовечанску заједницу. Господ Исус Христос даје нам радост и својим Васкрсењем, у Васкрсењу Христовом је утврђена и вера Светог великомученика Георгија, али и мучеништво свих Божијих угодника од првих векова до данашњег дана. Васкрсење нас уводи у Тајну радости, па тако и мучеништво има своју димензију у радости јер је оно сусрет са Христом. Суштина данашњега празника и нашега сабрања – радост треба да се темељи у Христу који нас преображава и отвара нам Царство Небеско. Света Литургија треба да нас води кроз живот, јер море живота у којем се налазимо пуно је искушења, баца нас час налево, час надесно, одвраћајући нас од правога пута. Сусрет са Господом на Светој Литургији је сусрет радости и потврда наше вере. Вера се увек изнова обнавља и јача уколико смо на Светој Божијој служби, уколико се причешћујемо. Тада се отварају духовни видици и добијамо далеко веће могућности, даје нам се смисао живота. На Светој Литургији нам се даје да можемо схватити какав треба бити однос са Богом и са људима. Наш однос са људима треба бити иконизован, да знамо да је сваки човек наш брат, да човека у тој призми сагледавамо. Однос са нашим братом је огледање нашега односа са Христом. Јер, како можемо волети човека ако не волимо Бога? Или обрнуто, како можемо волети Бога а да не волимо човека. Ако нема тога садејства нема ни пуноће односа, нема пуноће у радости нити у жртви. Без такве љубави све је у таштини и бесмислу, пролазно је. Много тога је што нас у овом свету упућује ка таштини, ка стварима које нису достојне човека као створења Божијега. Црква увек проповеда благу реч, Реч Јеванђеља, Реч Истине и наде. У Цркви можемо пронаћи одговоре за сва искушења, за све догађаје у свету. Црква је богочовечански организам који у својој структури има димензију човека и димензију Бога, у том духу Црква може дати одговоре на који начин свет треба да функционише. Данас је нестало љубави, нестало је наде, изгубила се вера. Оно што нас увек треба храбрити и руководити је Црква Божија овде на земљи. Црква треба да је наш бастион и усмерење ка Царству Небеском, усмерење ка суштини вечног живота. Све институције и политичке партије су пролазне, Црква је вечна. Нас је учио и Свети апостол Павле да према власти требамо имати поштовања, јер је њих народ изабрао. Али исто тако требамо на првом месту знати да је суштина Цркве у њеној постојаности, без обзира на буре и олује овог света Црква увек сведочи име Христово. Црква сведочи Јеванђеље Христово, сведочи јединство и сабрање које се испунило и данас на Светој Божијој Литургији. Свештеник треба бити пример свом стаду, путеводитељ и прозор кроз који ће народ гледати у Царство Небеско. Зато, свештеник треба бити човек непорочног живота, човек који зна свој пут, своју службу и зна своју жртву. Ако се то испуни у човеку који је пастир Христов словесно стадо ће ићи за њим. Тада неће бити вук који ће распудити стадо, него ће их усмеравати ка Царству Небеском, ка духовној стази нашег Црквеног живота. Црквени живот нас усмерава ка вечности и ка Тајни радости и потврди наше вере. Такви треба да будемо и тако треба да се руководимо. Богослужење треба имати своју хармонију, треба имати своју лепоту и динамику. Богослужење је икона Царства Небескога, а у Небеском Царству све је хармонично и све има своје место. Богослужење не треба да буде разасуто мислима и различитим стварима које не доприносе. Требамо да будемо пастири словеснога стада, да стадо усмеравамо ка Царству Небеском, ову Лађу коју нам је Бог дао.
Нека би Господ дао да вам Свети великомученик Георгије буде пример и потврда ваше вере, да буде ваш штити овде у Боботи, да вас крепи и снажи у свим искушењима!
Живи, срећни и благословени били! Амин.