Евхаристијско сабрање и призив Светог Духа у Борову

На Усековање главе Светог Јована Крститеља, 11. септембра 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Евхаристијским сабрањем при храму Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана у Борову.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Чедо Лукић, архијерејски намесник боровски, протојереј Миленко Гребић, парох у пензији, јереј Драган Сердар, парох друге парохије боровске, ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу и ђакон Здравко Бошковић из Борова.

У чин протонамесника Архипастир осечкопољски и барањски произвео је јереја Драгана Сердара.

Својом беседом Епископ Херувим позвао је на јединство у народу, упутио је народ на Литургијско сабрање као круну духовног живота сваког појединца.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Драги народе, поштовани директоре ОШ Борово, драга децо, нека свима буде на здравље и на спасење данашње Свето Сабрање. Чули смо данас речи на Светој Литургији ”Благословен који долази у име Господње”. Окупили смо се управо из тог разлога, да благосиљамо Господа и да учествујемо у великом празнику. Десио се велики догађај, важан и за наше спасење. Усековање главе Светога Јована Крститеља, Пророка и Претече Господњег. Мисија Светога Јована је била да људе позове на покајање и највише је познат по својим речима које најчешће стоје на његовој икони ”Покајте се јер се приближи Царство Небеско”. Ове речи требају бити дубоко укорењене у живот свакога од нас. Покајање је најлепши цвет и најискренији однос човека са Богом. Покајање је олакшање за срце и душу, оно доноси преображење и обнавља икону Божију у човеку. Наравно да је то духовном животу тек једна од компоненти. Литургијско сабрање је круна свих молитвословља, свих богослужбених дела. Литургија је испуњење свега што је Господ оставио човеку за обнављање богочовечанске заједнице.
Мноштво деце се данас причестило, мноштво народа, то је потврда ваше вере у Христа. Црква Божија сведочи име Христово у свету. Искушења су многа и биће их још много, али Црква свему одолева. Црква буди наду у народу, она је оно раме за плакање. Црква сведочи име Христово, она сведочи ону вечност за коју се припремамо и коју смо окусили на Светој Божанственој служби. Сваки пут када примамо Тело и Крв Господњу ми улазимо у вечност, улазимо у загрљај Божији, у Божију љубав. Сједињујемо се са енергијама које ће нас у духовном смислу обнављати, преображавати и обожити, да бисмо били богоносан и светосавски народ. Бићемо као ова наша дечица. Они су истински светосавци, на путу нашега родоначелника Светога Саве. Свети Сава је отац нашег духовног и националног бића. Да није било Светога Саве наш народ вероватно не би чуо за Христа. Наш народ носи свој крст, то значи да сведочи Христа распетога на Крсту. Распеће нас води ка Васкрсењу и уводи на у Тајну, у победу Живота над смрћу. Живот треба да победи, то је основа овоземаљског живљења. Нису узалуд речи Господње када говори ”Пустите децу да дођу к мени, јер таквих је Царство Небеско”. Дечије срце је безазлено, све што чине сведочи радост и љубав. Сви ми, и наставници и учитељи, и уопште просветни радници, треба да будемо чврсти у свом националном бићу. Нажалост, некада се осети да тај осећај јењава у нашем народу, посебно међу просветним радницима. Требамо бити проносиоци имена Светога Саве, да будемо чврсти у очувању свога језика и своје културе. Ова деца ће бити будућност наше заједнице и нашега живота на овим просторима. Сведочиће оно што смо чинили и носиће оно што смо им оставили. Ако их лоше научимо, ако им дамо лош пример, оставићемо их у лошој ситуацији. Требамо да им оставимо добро семе које ће родити добар плод, показаће се у своје време да је то било добро.
Заиста је велика радост да смо овде у овако великом броју, што су деца ту са нама, што су просветни радници и директор ту са нама, сабрани у љубави у име Христово. То је благослов за овај народ, благослов за ово место и нашу заједницу. Требамо овоме увек да се учимо, саборност и јединство су у темељима наше Свете Цркве. Нема подела и раздора, већ нас треба красити јединство. Све различитости, неразумевања и неслоге или било шта друго што је карцином наше заједнице требамо да превазилазимо. Сви смо ми грешни, у свакој секунди и свакој мисли нешто погрешимо, али Бог нас увек враћа ка основама нашег постојања. Једни другима требамо да опростимо, да једни друге разумемо. Нико никад не зна каква је ситуација била другоме човеку, а наша осуда може бити далеко тежа и још веће бреме том човеку. Учимо се да будемо светосавци, богоносци, верујући људи Цркве. Црква је једини гарант нашег опстанка на овим просторима, једини сведок живота и истинског очувања језика, вере и културе, наше духовности која је обједињујући фактор нашег народа.
Нека је благословено ово наше сабрање на празник Усековања и нека нас Господ благослови и подари нам снаге и утехе да издржимо сва искушења како бисмо на крају сви радосно клицали ”Осана Сину Давидову!”. Живели, срећни и благословени били! Амин.

Старешина боровског храма протонамесник Драган Сердар упознао је Епископа Херувима о детаљима у вези обнове храма, као и етапама у обнови на које храм чека у догледној будућности.