Хиротонија Епископа јегарског г. Нектарија, викара Патријарха српског

Првојерарху Српске Православне Цркве саслуживали су Преосвећена господа Епископи: бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, диселдорфски и немачки Григорије, полошко-кумановски Јоаким, крушевачки Давид, нишки Арсеније, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, западноевропски Јустин, хераклејски Климент из Македонске Православне Цркве – Охридске архиепископије, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, марчански Сава, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион и изабрани Епископ јегарски архимандрит Нектарије, изабрани епископ липљански архимандрит Доситеј, изабрани епископ топлички протосинђел Петар, као и многобројно свештенство и свештеномонаштво из више епархија Српске Православне Цркве.

На почетку свечаног чина хиротоније изабраног и нареченог Епископа су најстарији архимандрит и протођакон извели кроз царске двери на солеју, где су око Патријарха стајали сабрани архијереји. Том приликом после три привођења, док је у руци држао својеручно написано изложење православне вере, на питање Његове Светости Патријарха Порфирија: „Ради чега си дошао и шта иштеш од наше смерности?“, изабрани и наречени Епископ је одговорио: „Хиротонију архијерејске благодати, Светејши Владико, по сагласности и клирика најсветије Епископије јегарске“. Затим су изабраног и нареченог Епископа Патријарх и архијереји испитали какву веру он исповеда, на шта је одговорио Никео-цариградским Символом вере и Опширинијим исповедањима вере у којима је изложио догмате Свете Цркве са заветовањима на верност Цркви.

Тада је изабрани и наречени Епископ узео свето Јеванђеље и потписано Исповедање вере и принео их Патријарху, који је исто ставио у Јеванђеље. Патријарх Порфирије је након тог чина предао Јеванђеље изабраном и нареченом Епископу, те су га затим увели у олтар на јужне двери. Одмах затим је почела света архијерејска Литургија, да би, по освештаној богослужбеној пракси, након Трисвете песме, два протопрезвитера извела из ђаконика изабранога за хиротонију и довели га на солеју пред Царске двери, одакле је вођен двојицом архијереја уведен у олтар где је трипут обишао Часну Трпезу. У сваком опходу наречени и изабрани Епископ је целивао Часну Трпезу, док га је сваког пута Патријарх благосиљао Часним крстом. Након тога, архијереји су привели изабраног Епископа пред Часну Трпезу, где му је Патријарх на главу положио крај омофора, а архијереји отворено Јеванђеље. Потом су сви положили руке на њега, док је Патријарх Порфирије читао молитве хиротоније.

По завршетку молитви Патријарх је новохиротонисаног епископа Нектарија обукао у сакос и омофор, а затим положио на њега крст, панагију (енколпион) и архијерејску митру свечано узглашавајући: „Аксиос!“ и „Достојан!“, што су сво свештенство и народ у радости отпевали. Потом су новохиротонисаног Епископа Нектарија целивали Патријарх Порфирије и архијереји, а он је, потом, по први пут народ благословио трикиријама и дикиријама.

На крају свете архијерејске Литургије Патријарх Порфирије је уручио архијерејски жезал Епископу Нектарију.

У архипастирској беседи, обраћајући се Епископу Нектарију, Патријарх Порфирије је рекао - Ви сте сабирали искуства са свих страна света – рођени сте у Сарајеву, али сте се школовали и одрастали у Шведској, студирали у Русији, студирали у Грчкој, обилазили многе земље Западне Европе, научили језике других народа. Ми се молимо Богу и сигурни смо, да као што су апостоли одлазили на све четири стране света да проповедају Христа, да ће чињеница да имате искуства разних култура и разних народа благодаћу Духа Светога од данас омогућити да истину о Христу која је свима намењена можете, разумевајући и посебности одређених култура и појединих народа, Христа и Христову реч не само пренети него истински посведочити онако каква она јесте, а да притом буде разумљива онима којима се обраћате. Као епископ Цркве Христове постављени сте да служите пре свега свету Литургију, на месту и по обличју Христовом, јер света Литургија јесте пројава Царства Небеског, манифестација Царства Небеског овде са нама, међу нама. Литургија јесте Тело Христово. Света Литургија је темељ и оквир из кога све остало извире. Остало подразумева пастирски рад, подразумева лични контакт са конкретним људима, где изнова треба проповедати Христа. Подразумева, да по угледу на Христа морамо неговати и смирење. Смирење је простор експлозије слободе која нам је Богом дарована.



У својој беседи, Епископ Нектарије је рекао да жива икона Христа Спаситеља на Земљи јесте епископ који на месту Божијем стоји, како учи Свети Игнатије Богоносац. Ако је Христос нада безнадежнима, спаситељ витланима буром, пријатељ сиротим и свима слуга, онда је и епископ дужан да поучава, теши, враћа истинску наду, да тугује са тужнима, а радује се са радоснима, да свагда и свима буде слуга. Зар архипастирски штап који добија на хиротонији, не опомиње епископа да је дужан врлинским животом да неуспављиво бдије над стадом које му Бог поверава? Да га напаса истином, вером и љубављу, ако затреба буде спреман и да умре за наслеђе Христово. Овај дан, којим ће се све вредновати у мом даљем животу опомињем се речи Светог апостола Павла и молим да живим не више ја, него живи у мени Христос. И да поред свих својих немоћи, ипак све могу у Христу који ми моћ даје.



Покоравајући се вољи Господњој са усрђем вапијем - Твој сам Спаситељу спаси ме и помози да дело Твоје непостидно вршим на Земљи. Благодарим Богу за сва учињена ми доброчинства знана и незнана, јер без Њега у мом животу никада ништа није бивало. Слава и хвала Богу који ми дарова дивне родитеље. Мој пут ка Христу утабан је њиховим трудом. Дубоку благодарност упућујем незаобилазном неимару на мојој духовној изградњи Епископу британско-скандинавском г. Доситеју. Коленопреклоно благодарим мајци Божијој што ме удостојила да у Њеној башти Светој Гори Атонској проживим најлепши део мога живота и стекнем залог вере и љубави за будући труд у Цркви Сина Њеној, рекао је Епископ Нектарије.

ИЗВОР: ТВ Храм