Хиротонија Епископа топличког г. Петра, викара Патријарха српског

Првојерарху Српске Православне Цркве саслуживали су Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Високопреосвећени Архиепископ михаловско-кошички г. Георгије из Православне Цркве чешких земаља и Словачке, Високопреосвећени Митрополит брегалнички г. Иларион из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије и Преосвећена господа Епископи: бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, славонски Јован, тимочки Иларион, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваељвски Исихије, захумско-херцеговачки Димитрије, шабачки Јеротеј, западноевропски Јустин, стобијски Давид, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, марчански Сава, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, јегарски Нектарије, липљански Доситеј и изабрани Епископ топлички архимандрит Петар.

Патријарху Порфирију саслуживали су и високопреподобни архимандрити: Методије, игуман манастира Хиландар; Доситеј, игуман манастира Гргетег; Павле, игуман манастира Хопово; Јевтимије, игуман манастира Јошаница; Гаврило, игуман манастира Озрен; Козма, игуман манастира Буково; Димитрије, игуман манастира Тумане; Серафим, игуман манастира Суково; Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; Петар, игуман манастира Пиносава; игуман манастира Ковиљ Харитон, игуман манастира Савина Макарије, протосинђел Ангеларије, као и многобројни презвитери и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве.

Светој Литургији молитвено је присуствовало свештенство и монаштво међу којима је био и архимандрит Нектарије главни секретар Светог Архијерејског Синода, Њихова Краљевска Височанства Принц Филип и Принцеза Даница Карађорђевић, Никола Селаковић – министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије, Милош Вучевић – потпредседник Владе и министар одбране Републике Србије, др Владимир Рогановић - директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, представници културног, политичког и јавног живота, као и многобројни верни народ.

На почетку свечаног чина хиротоније изабраног и нареченог Епископа су најстарији архимандрит и протођакон извели кроз царске двери на солеју, где су око Патријарха стајали сабрани архијереји. Том приликом после три привођења, док је у руци држао својеручно написано изложење православне вере, на питање Његове Светости Патријарха Порфирија: „Ради чега си дошао и шта иштеш од наше смерности?“, изабрани и наречени Епископ је одговорио: „Хиротонију архијерејске благодати, Светејши Владико, по сагласности и клирика најсветије Епископије топличке“. Затим су изабраног и нареченог Епископа Патријарх и архијереји испитали какву веру он исповеда, на шта је одговорио Никео-цариградским Символом вере и Опширинијим исповедањима вере у којима је изложио догмате Свете Цркве са заветовањима на верност Цркви.

Тада је изабрани и наречени Епископ узео свето Јеванђеље и потписано Исповедање вере и принео их Патријарху, који је исто ставио у Јеванђеље. Патријарх Порфирије је након тог чина предао Јеванђеље изабраном и нареченом Епископу, те су га затим увели у олтар на јужне двери. Одмах затим је почела света архијерејска Литургија, да би, по освештаној богослужбеној пракси, након Трисвете песме, два протопрезвитера извела из ђаконика изабранога за хиротонију и довели га на солеју пред Царске двери, одакле је вођен двојицом архијереја уведен у олтар где је трипут обишао Часну Трпезу. У сваком опходу наречени и изабрани Епископ је целивао Часну Трпезу, док га је сваког пута Патријарх благосиљао Часним крстом. Након тога, архијереји су привели изабраног Епископа пред Часну Трпезу, где му је Патријарх на главу положио крај омофора, а архијереји отворено Јеванђеље. Потом су сви положили руке на њега, док је Патријарх Порфирије читао молитве хиротоније.

По завршетку молитви Патријарх је новохиротонисаног епископа Петра обукао у сакос и омофор, а затим положио на њега крст, панагију (енколпион) и архијерејску митру свечано узглашавајући: „Аксиос!“ и „Достојан!“, што су сво свештенство и народ у радости отпевали. Потом су новохиротонисаног Епископа Петра целивали Патријарх Порфирије и архијереји, а он је, потом, по први пут народ благословио трикиријама и дикиријама.

На крају свете архијерејске Литургије Патријарх Порфирије је уручио архијерејски жезал Епископу Петру.

У архипастирској беседи, обраћајући се Епископу Петру Патријарх Порфирије је рекао да Свети Апостол Павле у првој Посланици Тимотеју, обраћајући се младом сабрату као апостолу, каже: Треба да будеш образац свима, образац у вери, поретку, животу. У вери – да чуваш православну веру, да чуваш, не у смислу да је скриваш од других, него да је неизмењену онако како смо је примили тако и предамо читавом свету, да проповедамо Христа распетог и васкрслог онако како су посведочили апостоли Цркве Христове. Да чуваш и поредак, а то значи оно што смо чули у Исповедању вере. Све оне каноне и правила која су установили Сабори да буду правила твог живота. Исто тако да будеш образац не само учењем и чувањем вере него и својим животом, а то значи колико год ти је Господ дао снаге и дарове, да их увек ставиш у службу Цркве, увек уздајући се у благодат Божију, јер све што имамо, а пре свега епископска служба јесте дар Божији.



У својој беседи, Преосвећени Епископ Петар је рекао да благодари Богу и светом Сабору што ме изабрао на узвишену службу и надам се да ћу најпре Вашим молитвама, Свјатејши и браћо архијереји,, премда слаб, испунити оно што се од мене очекује. А очекује се све. Апостолски позив је тежи од мученичког. Мученик даје све што има, цео свој живот, а од апостола се тражи оно што превазилази оквире могућности датог му бића, да чини немогуће, а опет у Богу могуће. Иштем и ваше молитве часни оци, монаси и монахиње, и народе Божији, али да будете уз мене. Ви који ме већ волите, ако не више, барем колико и до сад, а ви који ћете ме заволети на новом послушању не сумњајте да најпре ја заволех вас. Данас, када се облачим у Христову службу, са којом примам одговорност и власт да се дреши и везује, у срцу ми све гласније одзвањају речи мог вољеног владике и оца Игнатија, изречене када ме рукополагао у презвитерски чин: Никад никог не одбацуј колико год да је грешан. И обећавам да ћу, пре свега, по угледу на њега трудити се да као Пастир добри ниједну од поверених овчица не изгубим.



ИЗВОР: ТВ Храм