Никољдан - Храмовна слава у Јагодњаку

На Светог Николу, 19. децембра 2022. године, Светом архијерејском Литургијом у храму Светог оца Николаја у Јагодњаку началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Владо Кљајић, парох у пензији, протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.

У поучној беседи Преосвећени Епископ Херувим говорио је о Светом Николи и поверењу у љубав Христову као основом наше заједнице са Богом.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека свима буде на здравље и на спасење Света Литургија којом прослависмо Светог оца Николаја Мирликијског Чудотворца, славу овога места и храма. Светог Николу славе многе породице као свог заштитника и молитвеника пред Престолом Свевишњег Бога, где год да наш народ живи.
Велики је он и дивни Светитељ, велика су и дивна његова дела. Свети Никола је животом по Христу неустрашиво и непоколоебиво ходио кроз буре овога света. Историја нас учи каква је била његова вера и како је ревновао за Цркву Божију. На Првом Васељенском сабору исказао са као велики борац за очување чистоте наше вере, бранећи догме наше Цркве показао је да у Цркви делује пре свега благодат Светог Духа. Показао нам је да сва иксушења и све оно што у свету није добро можемо победити ако живимо по Христу, у односу са Христом. Свети Никола је био прави пријатељ Христов, зато га је Бог и прославио неизмерном благодаћу и венцем вечнога живота. Показао нам је како да живимо и какав треба да буде наш однос према Богу. Често пута одлазимо у неку страну супротну од оне која води задобијању благодати Божије. Зашто се то дешава, зашто је то тако, најчешће ни ми сами немамо одговор. Бог, да би показао човеку пут, даје нам искушења и човек долази у крило и наручје Божије. Тада се гради поверење, поверење у неизмерну љубав Божију, јер смо са странпутице поново дошли на благословен пут. Тада се изграђује пријатељство према Богу, а онда, с друге стране и поверење. Уколико имамо поверења у Бога, у неизмерну љубав Божију, поверење каквом су нас учили светитељи, бићемо на правом путу. Почетак односа јесте поверење, изграђивање међусобних односа мери се кроз поверење. Кроз поверење се рађају благословени односи, аутентични односи. Ако тога нема, ако се то наруши улазимо у дисхармонију, таштину и таму која нам не омогућава да видимо љубав Божију која се треба међу нама родити. Наш задатак и заповест је Божија воља да сви дођу до познања истине. Заповести и јеванђелски начин живота су смернице које нас упућују, које орошавају нашу душу благодаћу Божијом. Бог нас препознаје по нашој вери, колико вере имамо толико врлине у свом животу постижемо. Светитељи Божији нису апстрактна бића из неких прича, него представљају аутентично Јеванђеље које се родило у бићу тих људи. Ходили су именом Христовим и зато су чинили чуда, зато су били велики. Искључиво именом Господа Исуса Христа. Зато смо и ми, браћо и сестре, позвани да будемо пријатељи Христови. Позвани смо да градимо поверење у Бога и у Његову неизмерну љубав, да градимо међусобне односе јер смо сви ми грешни, од крви и меса. Неке ствари гледамо на овакав или онакав, на различит начин, али све то није ни приближно достојно онога што Бог хоће од нас. Бог од нас хоће жив однос са Њим самим, а онда и са ближњима. Не можемо волети Бога ако не волимо брата свога који је поред мене. Та заповест нас увек треба усмеравати ка Христу. Живот по Христу отвара нам да сагледамо стварност кроз једну благодатну димензију.
Стварност, окружење у којем се налазимо је сурово, али нада у благодат Божију помаже нам да савладамо сва животна искушења. Ни буре на мору нису пољуљале веру Светог Николаја, него се у свему показао као ревнитељ за веру Христову.
Будимо и ми чврсти у вери, на то смо позвани. Да нам вера буде почетак, а не да од Бога очекујемо велика дела а немамо заједницу са Њим. Не можемо очекивати велико дело уколико не живимо литургијским начином живота. Бог је створио природу као храм Божији, а нас људе као литурге те природе. Природу и све што је створено требамо да принесемо Творцу, да природу осмислимо а не да је обесмислимо. Ако чинимо добро у овом свету знамо да је то по благослову Божијем и наравно уколико смо у литургијској заједници са Богом. Суштина литургијске заједнице јесте Свето Причешће, Тело и Крв Господња је насушна потреба. То је чудо над свим чудима и потврда вере, круна вере. Ту се отвара широка димензија духовног живота, открива нам се смисао благодатног живота у заједници. Свето Причешће је печат живота.
Ко је достојан, а ко недостојан? Од нас, не знам ко је достојан а ко је недостојан. Можда сам ја први недостојан, али се трудим да се удостојавам да служим Христу. Да служим Свету Литургију, да долазим у цркву Божију и да се причешћујем Телом и Крвљу Господњом. То су дарови живота вечнога, дарови врлинског начина живота, дарови који отварају човекову душу, отварају човеков ум и очи. Чине да човек види какав је живот у пуноћи. Доћи на службу а не причестити се је као долазак на хармоничну представу. Једино уколико се причестим то заједничарење добија сасвим другачију димензију, добија пуноћу. Испуњава се заповест Божија и јеванђелски начин живота. Зато требамо да будемо христоносци, богоносци, светосавци који ћемо своју веру тако потврђивати у пуноћи Свете Тајне Тела и Крви Господње. Црква је Тело Христово, ми смо удови тога Тела, Христос је Глава. Сви морамо ући у наручје Оца нашег небеског, али како ћемо ако не кроз Тело и Крв Господњу. Тада смо најближи Христу, тада наш однос са Богом другачије видимо. То нас је учио Свети Сава и наши дивни Божији угодници, учио нас је Свети Нектарије Егински. Много је штива које је Свети Нектарије написао управо на ту тему. Зашто Бог помаже преко Светог Нектарија свим људима, унесрећенима и болеснима? Због њихове вере и литургијског начина живота. Уколико тога нема, нема ни благослова и не можемо очекивати ништа од Господа. Када живимо литургијским начином живота, када се причешћујемо у Цркви Божијој ту је и благослов Божији.
Нека је благословен данашњи дан и данашње сабрање, нека је свима срећна Крсна слава који славе Светог Николу у својим домовима, али и свима који славе Светог Николу као храмовну славу. Нека сте срећни и благословени, од сада и кроз сву вечност! Амин.