Светосавска академија у Вуковару

У недељу, 29. јануара 2023. године, одржана је Светосавска академија у Вуковару у организацији Епархије осечкопољске и барањске и вуковарског Српског дома.

Сабране око имена Светог Саве први је поздравио Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим, произвевши пригодно слово:

Јер жарко желим да вас видим, да вам предам неки духовни дар за ваше утврђење; то јест, да се ту са вама утешим заједничком вером, и вашом и мојом. (Рим. 1,11-12)

Ваша Екселенцијо,
поштована господо представници
политичког, јавног и просветног живота наше заједнице,
Часни оци, браћо и сестре,
Све вас срдачно и братољубиво поздрављам надајући се да Вас затичем у добром здрављу и молитвеном расположењу у духу празника која данас прослављамо!

Светосавска философија живота је благодатни дар нашем народу и печат вере и духовности на светопавловски начин, који каже: „Угледајте се на мене, као што се ја угледах на Христа“ (1Кор. 1,1). Свети Сава све чини у Христу, за Христа и са Христом, а нипошто зато да би себи стекао име (1.Мојс. 11,4), јер је потребно да лоза има чокот на којем почива и живи. Зато је личност Светог Саве и светосавски начин живота увек аутентичан и актуелан у сваком времену, и не може се свести у просторне димензије, јер увек сведочи свету Тајну Христову, како нам о томе благовесте Дела Апостолска: „Исус Христос је камен који ви зидари одбацисте, а који постаде глава од угла, и нема ни у једноме другоме спасења.“ (Дап.4,11).
Јасно је дакле, Свети Сава је наша икона ка Царству Божијем, богонадахнута личност која је светионик нашем бићу, јер по речима његовог биографа Доментијана: постаде стан самога Господа. Он је Светитељ обасјан тросунчаним Богом којим зрачи, не само као Светитељ, већ и као Просветитељ свога народа и српскога рода. Сам је најпре схватио, да је његова пастирска мисија – да своје Отечество, свој род изведе на прави пут који води у Живот Вечни. У праведни и блажени живот на земљи, који се као такав неминовно утапа у вечност, у Тајну Христовог Васкрсења, као једини смисао нашег живота. Са тим предањем и том истином Свети Сава је храбро ходио стазама Христовим и овоземаљску славу и раскош подредио је постојаним и вечним духовним вредностима. Тако да је целокупан његов живот био испуњен богочовечанском пуноћом Христовом и аскетско-пустињачким начином монашког искуства. То искуство је дар Христов, јер се Христом све преображава, и том одећом је свети Сава оденуо себе и свој род. У Богочовеку, и једино у Њему, живот се човеков не завршава смрћу, већ се напротив продужује у Живот Вечни. Уствари, само је Христос живот човеку, све је остало смрт. Зато што је Христос као Богочовек победио смрт, сваку смрт и све смрти; победио, и стално их побеђује! У томе је пуноћа Светосавља као философије живота - да је увек вечна и постојана у етосу нашег бића. На ту синергију светосавског етоса и богочовечанске пуноће у Христу указују нам речи Дела Апостолских да је ... у сваком народу мио њему онај који Га се боји ... (Дап. 10,35) и даље Апостол Павле наставља ... кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону ... (Рим. 2,14-15).
С тим у вези многи европејци - лажни хуманисти без Христа, у настојањима и тежњи за вером, правдом и слободом, кроз своју историју, у машти су имали потребу да стварају митове, измишљене ликове некаквих витезова, ритера, мускетара и принчева. Српски народ није морао то да чини! Он је у Светом Сави имао истинитог и стварног принца и витеза који се није само појавио у историји, задивио људе и нестао. Он није дошао да дели земаљску и социјално-друштвену правду, него је дошао међу Србе и остао са њима заувек, говорећи да земаљски живот треба везивати за Христово јеванђеље односно за благу вест о спасењу свега света и човека. Управо у том контексту говорио нам је Господ Исус Христос рушећи овосветске баријере лажног и овог европског концета о свету и човеку, јер каже: „Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду. Јер су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.“ (Мт. 7,13-14), јер ... много је званих, али је мало изабраних (Лк. 14,24), Не бој се, мало стадо Христово! (Лк. 12,32)
Према томе, Светосавље је пут Христов и лира Светог Духа за сва покољеља и у сваком времену.
На самом крају бих цитирао речи из Жичке беседе, Светога Саве О правој вери који каже: ... положивши сву наду своју на Бога, држимо се пре свега праве вере Господа Бога нашег Исуса Христа. Ове речи Светога Саве, његове савете и поуке : Ставите браћо, у срца ваша и пред савест вашу и пред очи ума вашег и разумите их. Тада ће свима нама и Бог помоћи, Коме нека је слава и беспочетност у бесконачне векове. Амин.

У прогрaму су учествовaли члaнови Вуковaрског српског певaчког друштвa Јaвор, Кaтaринa Лукић и Јовaнa Сердaр, АНИ Вуковaр, док је светосaвску беседу држaо Мирослaв Мишaновић:
-Ваше Преосвештенство, пречасни и часни оци,
уважени представници политичког и културног живота,
даме и господо, браћо и сестре,
данас прослављамо највећега сина српског рода који је повео и утврдио свој народ на путу Светог Православља, а исто тако државу свога оца Стефана Немање на утрт историјски пут утемељена српског идентитета. Као и изабрани Божји народ у Светоме Писму, српски народ је доживљавао своје успоне и падове. Но, православни хришћани никада не треба да губе наду, јер Христос није никада непосведочен у тешким временима. И данас, док се налазимо на овим просторима, апостолство љубави Светога Саве нам показује Цркву која надилази сваку идеју државности и граница. Црква је небоземна заједница, а који су Христови нису од овога света, јер да јесу свет би их љубио и препознао као своје. Свети Сава ступајући на лествицу подвига и спасења, одриче се света и својим монашким постригом у светогорском манастиру Светог Пантелејмона, а ношен благодаћу Духа Светога, показује пут усавршавања у Христу. Нераскидивом молитвеном везом Свети Сава везује себе за личност Христову, а потом и сидро српскога брода за пристаниште луке Небескога Царства. Отуда и наши преци на Косово Пољу јуришаше с барјацима Светога Саве на надмоћнијег непријатеља. Крв и Тело Господа Исуса Христа винуше их у многе станове које им Господ припреми.
Али, авај, где су Срби, како завапи богоносни Свети Јустин Ћелијски? И заиста, где смо браћо и сестре данас? Да ли смо остали на спасењском светосавском путу или и даље лутамо препуштајући себе стихијама овосветским? Да ли ће нас Христос и Свети Сава препознати по љубави коју имамо међу собом? Зашто други мисле у заблуди својој да је Светосавље сасвим нешто различито од Цркве Христове?
И данас итекако требамо Светога Саву као путеводитеља и коленопреклоног молитвеника пред престолом Творца, док нас по који зна пут моћници овога света покушавају лишити онога што је наше и доказати да смо ми овде од јуче. Кнез овога света немилосрдно кажњава, јер и ми заборависмо да смо откупљени најскупљом жртвом. Ипак није свако страдање неблаготворно што нам Христос својим распећем и свети својим исповедништвом сведоче.
Но, шта је нама чинити данас у ери модерног света који намеће различита искушења, а Светосавље посматра као реликт прошлости који вуче унатраг или у најбољем случају израз културе и српске духовности? Свако од нас кренуће другим путем, али циљ нам треба бити исти – литургијско јединство са Христом. Где данас да пронађемо Светога Саву, ако не у храму на Литургији?! И када будемо удостојени лека бесмртности, онда ће се и срца наша разгорети Божјом љубављу и осетићемо макар делић онога што је носило Растка да узраста и постане Сава. Јеванђељски живот Светога Саве заиста нам потврђује псаламске речи: „Диван је Бог у светима својим“.
Ко прво не узме Свето Јеванђеље да би говорио, размишљао или писао о Светоме Сави, већ је начинио погрешан корак. Када велики свеци и људи нашег рода Свети Владика Николај или Свети Јустин Ћелијски, или наш чувени дипломата и писац Милош Црњански, пишу са одређеним разликама о највећем изданку нашег рода, проживљени светосавски дух уткан у суштини српског бића провејава кроз њихова дела. Живот Светога Саве је мапа са корацима мирења, туговања, радости, смирености, молитве и борбе, али све са незаситим зачином хришћанства. Један релативно кратак животни век од 63 године задужио је свој народ и довео до прага олтарске прекретнице.
Свети Сава, први српски архиепископ, избори се да и ми данас имамо епископа као носиоца апостолске благодати. Имамо своју Цркву и спасењску бању у којој можемо да сперемо грехове са себе. Свети Сава, учитељ, унесе дух потребе за образовањем па никнуше касније манaстирске и световне школе. Свети Сава, законодавац, доноси најбоље законе тога доба. Законоправилом утврди нас у закону, правди и Христу као Истини и гаранту истине. Свети Сава, миротворац, умири страст краљева да ратују. Умири ратоборност Вуканову, борбену жељу угарског краља Андрије Другог. А како рече Господ у беседи на гори: „Блажени су миротворци, јер ће се синови Божји назвати.“
А шта нас може поучити данас осам векова после и у јеку непрестаних несмирења и егзистенцијалних неоснованих страхова? Пре свега, као што су и Свети Оци, али и светски мудраци говорили, да упознамо себе, да праштамо, да умемо да се кајемо, да показујемо љубав, да се радујемо, да сведочимо Божју величину. Овај напаћени град и свако друго место где се одашиљу фреквенције светосавског етоса, место су и прилика за светосавску катарзу која почиње у нама. Нека Растко у нама засија од жеље да буде Сава и тада ће нестати онај суморни поглед уперен у другога. Родимо у себи мир, па ће се мир и ширити. Иштимо пре свега спасење и Царство Небеско, а Господ ће нам додати све потребно на томе путу.
Можемо да тврдимо да познајемо личност Светога Саве, али без испуњења свега набројаног, без живљења по Јеванђељу, Свети Сава као Христос може да нам одговори да нас заиста не познаје. Као и увек, браћо и сестре, време да будемо достојни Светосавља је сада. Наш идентитет је угрожен само ако га ми не чувамо, наше писмо је само угрожено ако га не користимо, наша вера само је угрожена, ако је ми не живимо. И не треба заборавити да колико год је тешко, не треба очајавати, јер Христос је победио свет и то је Свети Сава препознао.
Нека би нас Троједни Бог умудрио и довео у поља у којима бисмо пили нектар светосавске науке како бисмо променили пре свега себе и онемогућили другима да на основу наших лоших дела и речи руже светосавско име. Уздајмо се у Божју помоћ и ухватимо узде вихора живота у своје руке и посведочимо да има ко да носи и проноси даље светосавско наслеђе. Свети Саво, молимо те, заступај нас недостојне наследнике твоје пред Престолом Бога коме је слава у све векове векова. Амин.