Недеља Пачиста у Бршадину

У недељу Пачисту, 12. марта 2023. године, када Црква слави Преподобног Прокопија Декаполита и Преподобног Талалеја, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог архангела Гаврила у Бршадину.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Чедо Лукић, архијерејски намесник боровски, протојереј Љубенко Јовић, парох бршадински и протођакон Војислав Николић.

Епископ Херувим је у својој архипастирској беседи рекао да имајући Јеванђеље за свог васпитача не можемо бити они који друге осуђују, да требамо на првом месту да зађемо у дубину свога срца.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Нека је свима на радост и спасење данашња Света Литургија, овде у цркви Светог архангела Гаврила, у Бршадину.
У периоду смо Свете Четрдесетнице, друга је недеља поста и називамо је Пачиста. Живот у Христу подразумева непрестано жртвовање и давање, у томе се открива пуноћа живота у љубави Христовој. Бог није човека створио да би живео сам као јединка, него га је назначио да живи у заједници. Касније, кроз рађање деце видимо како заједница љубави изгледа.
Када смо заједно у Господу Исусу Христу ми смо једни другима браћа и сестре, ту нема граница нити препрека. То је Божија педагогија овде на земљи. Почесто пута је на нама да оне који нису у заједници, у Цркви, позовемо да уђу у заједницу. Требамо да их позовемо да буду заједничари дарова вечнога Живота. Често пута и ми који смо црквени људи осуђујемо оне који дођу у храм: ”зашто је овај дошао, он никада није ишао, који је смисао његовог доласка у цркву?”. Не запитамо се у дубини свога срца, да ли смо ми достојни да доносимо такве судове, да ли смо достојни да судимо о томе зашто је баш сада неко дошао у заједницу љубави са нама. Морамо у том тренутку имати на уму свога Господа, Господа Бога који је страдао за свакога од нас показавши тако своју неограничену љубав. Божија љубав се из неисцрпне љубави излива на овај свет. Ако нам је Јеванђеље васпитач не можемо бити они који друге осуђују. Без обзира да ли је тај неко велики и мали, да ли је на положају или није. Никада не знамо зашто је неко дошао, који Божији призив добио да буде део Царства Божијег. Света Литургија је предукус вечнога живота, Свето Причешће је предукус Царства и испуњење нашега живота у овим данима Свете Четрдесетнице. Зато је и Црква и установила да се током Свете Четрдесетнице служи Пређеосвећена Литургија, да бисмо се утврдили на путу покајања и молитве, а надасве да се сједињујемо у Господу умивајући тако своју душу и срце благодаћу Божијом. Требамо прво да зађемо у дубину свога срца, како би видели себе, па бисмо тек онда скромно и могли рећи коју реч. Коримо друге, судимо им и истичемо тако за себе да смо ми нешто битни и важни. Ништа ми, драга браћо и сестре, па ма ко то био, нисмо важнији једни од других пред Господом. Сви имамо једнака права и дужности, а дужни смо да следимо пут Јеванђеља и да будемо део Литургијске заједнице. Дужни смо да будемо једни са другима у љубави и разумевању, без повлачења црвених линија и међусобног неразумевања. Можемо да разговарамо, да решавамо неспоразуме, али никако на некога да стављамо тачку као недостојног заједнице, да осуђујући стварамо непријатности једни другима. То није благослов Божији, то није заједница у Господу Исусу Христу и оно на шта нас Господ позива. То није Божија педагогија за спасење човека и света.
Божија педагогија јесте да је човек круна стварања, али и литург који ову природу треба да приведе Творцу. Сведоци смо да човек злоупотребљава ту своју улогу, отишао је ван заједнице са Господом.
Целокупна западна цивилизација која је словила да је хришћанска данас више не може носити тај епитет. Ако се чини зло и грех је преовладао над друштвеним тековинама оне се не могу назвати Христовим именом. Западна цивилизација данас службује силама које нису од овога света, нису по Божијем благослову. Зато је сав овај немир, зато је неизвесност и неспоразуми, све оно што нажалост не узвисује човека него га удаљује од заједнице са живим Богом. Не може брат на брата да удари, да брат на брата са пушком да иде. То није благослов Божији. Можеш ти бити на високој функцији, бити господар и владар овога света, али као такав не можеш бити у заједници Божијој и ту нема благослова Божијега. Без обзира да ли су то они високопозиционирани или ми као обични људи. Сви се морамо трудити, показати љубав и милост, сви у посту и молитви. Ова Света Четрдесетница нас уводи управо у ту Тајну, у Тајну Живота и заједницу где се пројављује покајање и праштање. Требамо да живимо сви као један. Све у свему, Господ Исус Христос ће нас једино као такве препознати као синове и кћери.
Стога, нека је благословен данашњи дан и ово наше сабрање у Бршадину, да нам Свето Причешће буде на спасење, као Лек бесмртности и Лек за све недаће. Нека нас благослов Божији прати у све дане живота нашега! Амин.