Пета недеља Великог поста у Маркушици

У пету недељу Великог поста, 02. априла 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је на Светом евхаристијском сабрању у храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Маркушици.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Добривоје Филиповић, парох у пензији, протонамесник Драгослав Шалајић, парох маркушички и протођакон Војислав Николић.

Преосвештени Епископ Херувим обратио се сабранима, у својој архипастирској беседи говорио је о циљу поста и животног подвига осврнувши се на пример Свете Марије Египћанке:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, поштована господо начелниче општине и директоре школе, представници културног и политичког живота наше заједнице, драги народе и децо Божија, нека је свима благословен и радостан данашњи дан. Неизмерна љубав Божија излила се на ово наше сабрање. Радост је велика, радујмо се сви који смо примили Тело и Крв Господа нашега Исуса Христа. Радост је тим већа што су наша деца и родитељи, као и сви сабрани приступили Светој Тајни причешћа. У томе је суштина доласка на Свету Литургију и благодатни је Дар за духовни живот. Можемо се трудити, чинити огромне телесне напоре, али уколико не идемо за даровима Светога Духа, ка Телу и Крви Господњој, сви ти напори остају без своје духовне димензије. Круна благодати Божије употпунила је наше напоре и сјединили смо се у Христу на живот вечни.
Иконизација живота вечног, Царства Божијег, испунила се на Светој Литургији. Сви смо сједињени у Христу, радујемо се у Христу и Његовој огромној љубави која се ради нас и нашега спасења распела на Крсту. Љубав Божија се са Крста излила на овај свет и зато можемо да осетимо пуноћу Божанске љубави. Људи смо, грешни смо и пали, често пута идемо широким путем уместо оним уским на који нам указује Господ. То је трновит пут, али је пут ка Царству Божијем, ка Вечности. Сва светска кретања одвраћају нас од истине, од аутентичне вере која се испуњава на Светом Сабрању, у заједници Распећа и Васкрсења Христовог. На Светој Литургији смо прошли кроз све догађаје који су суштина духовног живота, кроз Рађање, Страдање и Распеће, Васкрсење и сећамо се Другог Христовог доласка. Живимо у нади на Други Христов долазак, јер је то оно за шта се ми као хришћани припремамо кроз различите видове духовног живота. Црква је апотека духовности, она има лек за сваку људску болест и колико год да смо грешни можемо да се покајемо, да постанемо истински богоносци. То нам је посведочила Света Марија Египћанка, у чији спомен име недеља Свете Четрдесетнице и носи име. Она нас укрепљава истином вере, својим животом. Без обзира колико ниско је била пала, кажу у житијама светих да је била блудница, одлази у пустињу и посвећује се Господу и целу себе Њему предаје. Разапиње своју телесност ради Христа, а Бог јој узвраћа благодаћу Божијом и ликом светитељства. То нам говори да без обзира колико смо пали, шта смо чинили, уколико имамо истинске вере, уколико имамо љубави према Богу можемо да задобијемо венац вечног живота. Својим животом Света Марија Египћанка показала нам је аутентичну духовност, то можда највише видимо у томе што је чекала старца Зосима да ју причести и тек је онда уснула у Господу. Уснула је у Господу да би живела са Њим, задобивши својим животом венац вечне славе.
Свето Јеванђеље учи нас, исто тако, да ли ћемо бити Богу са десне или са леве стране. Није то до нас, него до тога колико ћемо себе предати Господу, колико ћемо себе за Господа разапети. Питање је колико ћемо себи дати подвига, колику ћемо жртву поднети за љубав да бисмо били међу светима. Они који су са Господом живе у љубави Његовој. Света Четрдесетница води нас тим путем, она нам открива педагогију Божију. Не учи нас овај период само телесном посту него духовном посту, да стражимо за Господа, да се за Њега трудимо, да он буде наш Пут, Истина и Живот. Учимо се молитви, јер молитва човека изграђује, она снажи и јача, док је недељна молитва испуњење наше индивидуалне молитве коју треба да упражњавамо свакодневно. Када год нешто почнемо требамо од Бога да затражимо помоћ и благослов, наравно да се и по завршетку дела ваља захвалити Богу. Његово присуство даје пуноћу сваком учињеном делу. И на крају, Света Четрдесетница учи нас исповести. Исповест је та која нам треба бити лек, јер покајање је наше окретање ка Господу, наш сусрет са Господом. Није исповест само пука форма када свештеник прочита разрешну молитву и сви греси су опроштени. Исповест је сусрет човека са Богом у тајности, у покајном лику. Усмеравајући себе тако усмеравамо се ка Христу који се ради нас и нашега спасења распео.
Господ нас кроз данашње Свето Јеванђеље припрема за Његова Страдања. Од следеће недеље улазимо у недељу Страдања Христовог. Сваки дан те Страдалне недеље посвећен је неком догађају.
Драга браћо и сестре, у својим молитвама требамо да се сетимо и наше браће у Украјини, да се молимо за оне људе који сведоче име Христово и страдају за Истину и Правду. Сведоче Господа Исуса Христа онако како нам говори Предање. Наши људи и наше светиње изложене су великом страдању, нецивилизацијском приступу. Данас више не постоји никаква хармонија цивилизације, не постоји никаква аутентична цивилизација Запада која нас учи да будемо достојни хришћанских темеља. Све се то данас окренуло и људи који следују за име Христово у данашњој су Украјини на рубу страдања. Ово страдање веће је од онога које је било у бившој СФРЈ. Нажалост, сценарио је увек исти. Верујемо у милост и помоћ Божију, у радост Васкрсења, онако како је то Митрополит Онуфрије и рекао: Бог је тај који нам даје моћ. У Господа се требамо уздати и Он ће засигурно тим људима показати прави пут ка Спасењу.
Нека сте благословени, нека је благословен данашњи дан и ово наше сабрање, Господ Бог нека нас све сачува и научи Својом Речју да будемо достојни Распећа.
Живи, срећни и благословени били! Амин.