Света архијерејска Литургија у Мирковцима

У Петнаесту недељу по Духовима, када молитвено прослављамо Светог Петра Дабробосанског и Преподобног Стефана Троношког, 17. септембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Мирковцима.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј Миладин Спасојевић, парох мирковачки и протођакон Војислав Николић.

У својој беседи Епископ је нагласио да је хришћанин тај који страда, али да је он и тај који побеђује, објаснивши да се Тајна победе налази у Христовом Васкрсењу.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе и драга децо Божија! Сабрасмо се под сводове овога храма да прославимо име Божије и Тајну нашега васкрсења. Свака недеља јесте Васкрсење и слављење Сина Божијега. Чули смо у Светом Јеванђељу на који начин можемо да живимо у овом свету, да стичемо врлински начин живота. То можемо чинећи две највеће заповести Господње које нам преноси Свети јеванђелист Матеј: љуби Господа Бога свога свим срцем својим и љуби ближњега свога као самога себе. Ове две заповести толико су испреплетене да једна без друге не може. Љубити Господа а не љубити ближњега није могуће, као што није могуће љубити ближњега а не љубити Господа. Тајна спасења и нашега односа са Богом налази се управо ту. Уколико сагледавамо ове две заповести као јединствене можемо их схватити у њиховој пуноћи, а то све заједно усмерава нас ка врлинском начину живота. На то нас позива Свето Јеванђеље, а свака Служба Божија пут је ка испуњењу Божијих заповести.
Тешко овај свет својом логиком може да схвати пуноћу живота у Цркви, пуноћу Тајне Христа Богочовека. Логика овога света тешко може да појми Тајну Цркве и литургијског начина живота, па ни ове две највеће Божије заповести. Божије заповести су у супротности идеалима овог материјалистичког света, супротне су ономе што је део наше свакодневице. Све је омеђено властољубљем, среброљубљем, мржњом и патњом, тескобама које овај свет намеће. Уколико је наше срце испуњено Христом, Тајном Васрксења Христовог, можемо схватити да је страдање наш пут ка Христу, да је ту Тајна нашега пута ка Небеском Царству. Хришћанин је тај који страда, али он је тај који побеђује, јер је Тајна Христовог Страдања и Васкрсења јесте Тајна победе. Та победа је не само Христова него свакога од нас који у Христа верује, коме је Он Пут Истина и Живот. Једино тако можемо да схватимо пуноћу живота, можемо схватити који је смисао нашега постојања овде на земљи. Ту проналазимо смисао нашега односа са Богом и нашега односа са ближњим. Једино кроз Тајну Христову отварају нам се широки видици, пут духовног живота који засигурно није нимало лак, али је благословен. Тај пут човека препорађа и обожује, ствара од њега боголико биће коме је место уз васкрслог Господа. Целокупно наше биће треба бити усмерено ка Христу, ка Господу Исусу Христу као испуњењу живота свакога од нас. Нема живота овде на земљи уколико не живимо са Богом, уколико наша душа не дише таквим миомирисом. Овај свет не смемо одбацити, него га требамо својим животом преображавати да бисмо га принели Христу у Цркви Божијој. Црква Божија јесте душа народа и једино кроз Цркву народ добија пуноћу свога бића. Црква нас руководи идеалом љубави, идеалном слоге и саборности, васпитава нас јеванђељем за однос према Богу и ближњима. Прави циљ и смисао треба да нам буде Христос, Богочовек, Који нам једини нуди Пут, Истину и Живот.
Нека је благословено наше сабрање овде у Мирковцима, нашој деци и свима вама који сте се причестили нека је на здравље и спасење примање Свете Тајне. Господ да нас увек штити и помаже да чувамо своју Цркву, свој језик, културу и традицију. Требамо бити чувари нашега идентитета, јер тако ћемо испунити завет наших предака који су нас водили светосавским духом. Светосавски дух није ништа друго него живот у Цркви, живот по љубави Христовој.
Срећни и благословени били од сада и кроз сву вечност! Амин.