Света архијерејска Литургија у Маркушици

У Двадесет шесту недељу по Духовима, 3. децембра 2023. године, када Црква слави Преподобног Григорија Декаполита, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Маркушици.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Добривој Филиповић, парох у пензији, протонамесник Драгослав Шалајић, парох маркушички и протођакон Војислав Николић.

У својој архипастирској беседи Епископ је сабранима говорио о саображавању са Христом, да људи који живе Христом познају смисао живота у овом свету.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, поштовани начелниче општине, поштовани директоре основне школе, драги народе и децо Божија, нека је свима на радост и спасење ово наше сабрање у Маркушици. Литургијска заједница нас је изнова сјединила са Господом и подсетила нас на смисао живота и која је суштина живота у Христу. Највећи дар човеку је могућност да буде пријатељ Христу, то је стремљење човековог бића, вапај његове душе. У овом правцу човек усмерава свој целокупни живот, ка Христу и Његовој љубави. Љубав обједињује све, испуњава нас радошћу Христовом, улива снагу и даје крепост, даје нам да можемо разумети Тајне и заповести Христове на најбољи могући начин. Једино кроз љубав Христову можемо то да схватимо па да посведочимо то у свом животу, да бисмо били истински богоносци и христоносци. То нам је задатак и право испуњавање нашег потенцијала овде на земљи. Налазимо се у свету крстоносног страдања, за другога и за цео свет. Свет је у кошмару у завађеном духу, међутим људи који живе Христом познају смисао живота у овом свету. Саображавамо се са Страдањем Христовим и сагледавамо Страдање на прави начин, баш као људи који су од првих дана посветили свој живот правом Путу живота, философији живота у Христу. Светитељи Божији су прави пример како се може живети и носити Крст Христов. Филозофија овога света нас удаљава од ове спасоносне логике, логике Крста, јер је тешко Крст разумети логиком овога света. Тешко је свету разумети да треба страдати за другога, јер је све подређено само ”мени”. Када живимо у Духу Јеванђеља филозофија овога света постаје нам страна, страдање за другога се открива као давање љубави. Ту је пуноћа, ту је Христос и благословена заједница. Литургија је прави васпитач у том правцу. Литургија нас усмерава даље од онога како овај свет као поробљивач човеков битише. Човек није роб, човек је слуга Божији не у одредбама и законима него у вредностима које се као суштина људског бића испуњавају у служењу Богу и ближњем. Зато је Црква највећи противник овом свету и на маргинама страдања, нападнута јер људи не разумеју Крст и љубав Христову. Љубав Христова је изнад свега и побеђује све неприлике, сва зла овога света у оквирима овога света. Верујемо да је Божија љубав изнад свега, милост његова неограничена а Он свудаприсутан.
Божићни пост је пример васпитавања у овом правцу. Постом и молитвом, трпљењем и страдањем, распињањем својега ”ја” уподобљавао се Богу. Покушавамо на најбољи могући начин да созерцавамо Тајну јеванђечског начина живота. Онда је то благословен пут, пут који је засигурно омеђен благодаћу и љубављу.
Радујем се што сам данас са вама, са нашом дечицом, нарочито што су се данас овде многи причестили и сјединили се са Христом. То је прави начин васпитања у Христу, пут ка љубави Христовој и испуњвању јеванђелских истина. Једино сједињујући се у Телу и Крви можемо да созерцавамо прави смисао живота, да се уподобљавамо и будемо прави и истински христоносци и богоносци. Црква Божија јесте права философија живота, радионица спасења у којој се спасавамо, једни са другима у љубави Христовој. Стога, нека би Господ дао да се у том духу васпитавамо, да нам Христос у сваком тренутку буде пример и путоказ нашег живота! Амин.