Света архијерејска Литургија у Вуковару

У недељу, 31. децембра 2023. године, у недељу Светих Отаца, када прослављамо празник Оци, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму у Вуковару.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, први парох вуковарски, протојереј-ставрофор Миљен Илић, други парох вуковарски и протођакон Војислав Николић.

Епископ Херувим говорио је у својој беседи о потреби да се човек непрестано мења и уподобљава вољи Божијој, ”узимати тај подвиг на себе јесте пребивање на добром путу којим сви требамо да идемо”.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе Божији, нека је свима на здравље и спасење Света Литургија! Света Литургија нас води ка Царству Божијем, а ми да се трудимо у врлинама и подвигу. Христос да се усели у нас, да будемо истински христоносци и богоносци како су нас и учили Свети оци Цркве што су и сами посведочили кроз богату литературу, али и својим животом. Свако од нас је храм Светога Духа, и као такви позвани смо да будемо у послушности Цркви, они који ће Божију реч разумети на прави начин. Наш живот треба да је богоугодан, да нас наша дела чине људима каквим Бог хоће да нас види. Бог долази у овај свет да би показао своју љубав према човеку, да би нам показао слободу и љубав која треба да постоји. Показује нам слободу, не ону ”да чиним и радим шта год хоћу” него кроз послушност у заједници љубави, у Христу. То је најсавршенија слобода, она која учи искрености према Богу, према другоме и самоме себи. Човек треба да спозна своју палост и грешност, да се непрестано мења и уподобљава вољи Божијој. Узимати тај подвиг на себе јесте пребивање на добром путу којим сви требамо да идемо. Црква Божија омогућава нам да разумемо Реч Божију, реч мира која нам помаже у бури искушења. Долазак у Цркву представља радост, Царство Божије на земљи, ту постајемо зајдничари Крви и Тела Господњег.
Васпитавати се у Цркви Божијој подразумева и страдање, али из тог страдања излазимо као носиоци Крста Господњега и можемо Бога да видимо. У Богу је наш смисао живота, а ми кроз живот онда идемо као победоносци који у себи имају истинско човекољубље а самим тим и истинско богољубље. То је оно што нас треба красити, што треба бити постојано у свима нама.
Данас Црква прославља Оце, прослављамо празник очева. Сетили смо се данас у молитви свих отаца и праотаца који су кроз историју људског рода били примери истинског богољубља. Овај Божићни пост завршава и у наредној недељи се припремамо за празник Рођења Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа. Цео овај пост усмерен је ка љубави, у подвигу васпитавања породице. Прославили смо Детинце, Материце а сад и Оце. Све ово нас упућује на породицу, показује нам бригу Цркве за породицу. Породица је нуклеус друштва. Ако је породица здрава и на путу Христовом, ако се у њој оваплоћује љубав Божија онда је то прави пример. Човеково биће јесте колевка Богомладенца, Господ се непрестано рађа и васкрсава у свакоме од нас. Друштво може да опстане ако се породица као мала црква укључује у Цркву, заједницу Тела и Крви Господње. Породица као црква у малом треба да зна за поредак, где владају нормалне животне околности, никако да постане синоним за несклад и неред као што је то данас опасност. Знамо да Бог позива све нас да сведочимо име Христово, да чувамо праве вредности.
Нека је благословено данашње сабрање у Вуковару, нека вас Господ и Мајка Божија чувају заједно са Светим оцем Николајем који увек треба да нам буде пример правога подвига у љубави Христовој! Живи, срећни и благословени били! Амин.