Света архијерејска Литургија у Осијеку

У недељу, 18. фебруара 2024. године, када Црква слави Свету мученицу Агатију и Светог Полиевкта, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Осијеку.

Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, парох у пензији, протојереј Александар Ђурановић, архијерејски намесник осечки и протођакон Војислав Николић.

Епископ Херувим је у својој беседи народу рекао да се све што је потребно за борбу за Царство Небеско налази у Светој Литургији.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, у радости смо данашњег данас који нас је окупио под сводове нашег прелепог храма овде у Осијеку. Учествовали смо у Тајни живота, у Тајни вечне радости која се испуњава од свих и за све. Света Литургија је место где требамо да се окупљамо у љубави Христовој, ту где схватамо дубину нашега спасења. Пут до спасења је пут подвига, пут поста и молитве и испуњавања јеванђелских истина. Налазимо се попразниству Сретења, догађаја који нам сведочи о сусрету Бога и човечанства и део је нашега Домостроја спасења. Требамо увек бити спремни за загрљај Господњи, да веру у Господа учвршћујемо и јеванђелским животом да га сведочимо. На то нас позива Сретење, открива нам да је сусретање са Господом, да је живот са Христом основни смисао живота овде на земљи. Непрестана молитва и вапај ка Господу, жеља да Господ увек буде са нама. Како ћемо то постићи? Који су механизми те борбе? Они се налазе у Тајни која се данас овде испунила, Тајни која се служи ради нашег спасења. Ова Тајна се испуњава да бисмо могли да окусимо Царство Небеско и достигнемо спасење. У широкој лепези духовног узрастања подвиг има своје место. Пост и молитва, чињење добрих дела и вапај на уснама свих нас води нас до сусрета са Господом. Тешко да можемо сусрести Господа ако не схватамо наш однос према другима. Сусрет са нашим ближњим сусрет је са Господом, а уколико ту нема љубави и влада немир вид нам је замагљен и Господа не можемо угледати. Ниједан човек није наш супарник, него нас свако руководи ка Господу. Ако на ствар гледамо тако наше очи су преображене и можемо се сусрести са Господом. Овај подвиг нас уздиже од земље ка небу, од ништавности ка вечним вредностима и вечном животу. То је онда духовни живот, лествица на којој нам се открива дубина нашега живота.
Често можемо чути, преко разних средстава информисања, да је све зашло у зло и ништавило, све слути на пропаст. Све ово се дешава због људске безосећајности која влада у целом свету, управо због тога су немири и ратови, сав тај несклад. Вера нам увек даје наду, отвара нам Двери Царства, открива нам зашто Бог допушта зло на земљи. Господ нас васпитава и утврђује веру стаду Христовом. Дубоко верујем да у овом свету постоје људи који имају вере у Господа, који имају дубоку веру а у свом срцу држе молитву: ”Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме”. Јесте мала молитва, али испуњена је благодаћу Духа Светога. Ова молитва нам у свом кратком изражају враћа целокупну Тајну богопознања, у Тајну откривења нашега спасења. Зато се овај свет одржава тим и таквим молитвеницима, следбеницима јеванђелског живота. Док је год и један праведник и молитвеник у овом свету, цео свет има смисао за постојање. Има васпитну димензију да нас усмерава ка Господу, да нас преображава да будемо управо попут Светог Симеона Богопримца ми који сусрећемо Господа. То је радост сусрета, радост која је испуњена Христовом љубављу и свим оним вредностима о којима је Господ Исус Христос учио народ проповедајући.
Радујем се што сам данас заједно са вама у овој молитвеној радости испуњеној благодаћу Светог Духа. Одслужили смо Свету Службу, заблагодарили смо Господу за сва добра која нам је дао и која нам увек даје. Некада то својим очима не можемо видети, али засигурно Бог човеку на сваки начин улива наду смислено да живи и надвлада бесмисао. Овим вредностима се учимо кроз Свету Литургију Божију и своје личне молитве, кроз васпитање у посту и молитви. Радујем се што су данас заједно са нама били наша браћа из Румунске Православне Цркве, сусрет са браћом у пуноћи Христовој, у пуноћи литургијског сабрања јесте прави пример живота у Христу, у јеванђелској истини. Радујем се што сам део прославе закладе добротворног женског друштва овде у Осијеку. То су наше мироносице које својим трудом и послушношћу према Цркви сведоче Христа, труде се да све буде на украс храма Божијег и на корист једне, свете, саборне и апостолске Цркве.
Нека би Господ дао да се сви ми у љубави Христовој увек сусрећемо, да нам благослов Божији и љубав Христова буде увек мерило живота и да нас усмерава ка Царству Божијем, а кроз Литургију као место сусрета, радости и љубави. Живи, срећни и благословени били! Амин.