Торжествено и литургијски прослављена три јубилеја Преподобног Оца Јустина

Светом архијерејском Литургијом у заветном храму Преподобног Оца Јустина у манастиру Ћелије началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење Митрополита берлинског Руске Заграничне Цркве г. Марка, Преосвећене господе Епископа: врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игнатија, рашко-призренског Теодосија, тимочког Илариона, нишког Арсенија, осечко-пољског и барањског Херувима, ваљевског Исихија, шабачког Јеротеја, ремезијанског Стефана и топличког Петра, као и свештенства и свештеномонаштва из више епархија.

Светој Литургији молитвено је присуствовало сестринство манастира Ћелије на челу са игуманијом мати Гликеријом, свештенство и монаштво, др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, као и многобројни верни народ.

У архипастирској беседи, Патријарх Порфирије је рекао да је данас промисао Божији устројио да на Благовести славимо и Крстопоклону недељу. У средини поста, богомудро, Црква нам поставља крст, Крстопоклону недељу, да буде извор снаге, да буде оријентир, да буде знак и знамење у току поста када пролазимо разне подвиге, чинимо напоре и имамо многа искушења. У току ове недеље чујемо речи Христове громогласно, чудесно оне звуче данас – Ко хоће да иде за мном, нека узме крст свој и пође за мном. И ове речи данас продубљују празник Благовести и оне нам још једанпут потврђују шта је то Пресвета Богородица учинила, потврђују да је узела крст свој и пошла за Христом одрекавши се себе. Узимање крста Христовог и одрицање од себе није нешто што се тиче нашег спољашњег бића, не тиче се географије, то не значи да напустимо географски, топографски своју браћу и сестре, своје родитеље, то не значи да оставимо своју креативност и стваралаштво, да зидамо и градимо, то не значи да оставимо своје свакодневно деловање и делатност. Узети крст свој и поћи за Христом, одрећи се себе Њега ради, Јеванђеља Његовог тиче се нашег унутарњег бића, како кажу богомудри оци подвижници, тиче се нашег етоса. Те речи значе определити се да будемо увек са Христом, да Он постане наша мера, да Он, како каже Апостол Павле – живи у нама.

Славећи Пресвету Богородицу, славећи Крстопоклону недељу налазимо се у манастиру Ћелије. Налазимо се на своме извору. Има више наших постојбина, има више парадоксално као што је то иначе у нашој вери – наших родних места. Једно родно место, једно место нашег порекла јесте Косово и Метохија, то је и манастир Хиландар и много је таквих места у нашем народу и нашој Цркви. Једно од родних места, једно од постојбина, место духовног рађања наше генерације јесу Ћелије свете, јесу, не због своје географије него због своје духовности и духовне снаге, због чињенице да је овде живео онај који је добио на крштењу име по Благовестима, алу и онај који је означен именом философа, философије Христове - Свети Јустин Ћелијски, Свети Јустин нови. У најтежа времена за наш народ он је благовестио и истовремено распет био, не на силу, иако је био прогањан и силом овог света, него изнутра добровољно распео свој ум, своје срце, своју вољу на крсту Христовом, да би у њему заживео Христос, да би кроз њега проговорила благовест о спасењу у Христу. У најтежа тамна и мрачна времена са овог места потекле су благе вести о Христу као спаситељу и напојиле сваки педаљ наше земље и нахраниле многе и многе душе у нашем народу који је тумарао по беспућима. Овде на овом месту сабирали су се и долазили многи и проналазили Христа. Зато, наш народ из овог семена, са овог места проклијао је и данас даје дивне благодатне многе плодове, нагласио је Првојерарх Српске Православне Цркве.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије уручио је Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију орден Светог Јустина Ћелијског, као и икону овог светитеља.

После свете Литургије освештани су славски дарови.


Извор: ТВ Храм