Света архијерејска Литургија на Доброј води

У Недељу Самарајанке, 02. маја 2024. године, када Црква слави Светог мученика Талалеја и преподобниг Стефана Пиперског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију на Доброј води у Вуковару.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, парох у пензији, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, протојереј Предраг Хајдуковић (Епархија Сремска), протојереј-ставрофор Миљен Илић, парох други вуковарски и протођакон Војислав Николић.

Након Литургије служен је парастос протојереју-ставрофору Јовану Радивојевићу, дугогодишњем пароху богомоље на Доброј води.

Епископ Херувим беседио је сабраним а:
-Нека је на здравље и на спасење овај данашњи недељни дан, у коме смо се сабрали под сводове овога предивнога храма наше Свете мајке Параскеве, овде на Доброј води. У овом прелепом амбијенту природе и духовне радости која нас увек обузима када долазимо на ово свето место и када богослужимо у заједници са свима вама. Овде се напајамо са извора Живота вечнога, управо као што смо данас чули у Светом Јеванђељу, примером као што се Самарјанка поучила речима Христовим. Драга браћо и сестре и ми се непрестано тим речима поучавамо и напајамо од вечног Животодавца. Упијамо речи Јеванђеља Христовога, и напајамо се речима из живота опита светих који су се кроз свој живот непрестано уподобљавали Богу и непрестано били и пили на извору те Воде живе која води у живот вечни.
Они су нам оставили прави пример како ми у овоме свету борећи се са собом, борећи се са својим страстима, борећи се са својим искушењима и са свиме ономе што намеће савремени свет и свакодневница, да се можемо изборити и да можемо уподобити себе и преобразити себе да би били људи достојни те Воде живе. Дакле позив, нама хришћанима, који носимо благодат Светога Духа, јесте да свагда разумевамо Реч Божију на прави и аутентичан начин, онако како је то кроз животе људи, светаца, које ми можда и не знамо, и које Бог још пројавио није у духу светитељства, сведочили својим животом, Крст Христов, васкрсење Христово и заиста свим својим бићем и плућима и срцем су били људи Бога. Они су били заиста искрени сведоци Васкрсења Христовога, као што су биле и мироносице и сви они који су у своме животу проносили ту благу вест Васкрсења. Сви су они на неки начин мироносице и проносиоци те вести која нас искључиво води ка Царству Божијем, према загрљају Божијем и Цркви Божијој.
Једино испуњење у овоме свету јесте Црква Божија и зато је и Бог поставио Цркву Божију као сведочанство свега онога што нас испуњава као људе, свега онога што нас чини да будемо људи, да будемо достојни Крста Христовога. Некада требамо сузбити своја лична осећања, неке своје личне сујете и све оно што нас удаљује од љубави једни према другима, јер то нас удаљује од живога Бога. Не могу ја бити истински богомољац или истински боготражитељ, ако не волим брата свога који је поред мене. Без љубави према ближњем све води на једну другу и криву страну, у лицемерје и на све оно што нас на неки начин удаљује од самога Извора живота. Али, уколико волим ближњега свога, утолико више волим Бога, јер је то заповест и наше Јеванђеље овде на земљи. Јер љубав је та која нас изграђује, љубав је та која поред вере, подвижништва, аскетизма, молитве, поста нас изграђује као људе, изграђује нас као истинске сведоке печата дара Духа Светога које смо примили светом Тајном Крштења. Љубав нас изграђује, чини да будемо бољи људи и да будемо људи достојни Јеванђеља Христовога и достојни свих оних догађаја које нас упућују ка спасењу и у заједницу са Васкрслим Христом, живоме Богу који је ради нас људи и ради нашега спасења Васкрсао и омогућио нам да можемо да прихватимо на прави начин веру.
Наша вера не сме да буде само на речима, већ она мора да буде у нашем срцу, у нашој души, да нас она изграђује и утемељује у љубави Христовој кроз наша дела. Тада ћемо бити прави хришћани и прави сведоци Јеванђеља Христовога. На то смо као људи позвани овде, у овоме времену, у овоме простору у коме живимо, у овим животним околностима у којима се налазимо, јер једино тако можемо бити људи достојни свих речи Христових.
Стога нек је данас благословен овај данашањи дан и ово наше сабрање овде. Данас смо се у молитвама сетили нашега дивнога оца Јована који нас је увек поучавао речима Јеванђеља Христовога, упућивао нас ка Извору живота који нас води у живот вечни. Био је истински проповедник Јеванђеља Христовога, осведочени сведок вере Христове и заиста његове молитве и његов живот овде на земљи био је испуњен Христом, био је испуњен благодаћу Божијом и био је онако како је и Црква прописала и онако како је Христос нама пастирима оставио. Зато је отац Јован непрекидно сведочио Јеванђеље Христово, не само речима него и свим својим животом. Његова дела имају своје утемељено сведочанство, имају своју постојаност, јер сведоче о човеку, не само овде на земљи, већ сведоче о човеку и на Небесима. Знамо да су његове молитве и његово присуство овде међу нама и знамо да се он заједно са нама радује се у Царству Оца Небескога, заједно са Васкрслим Христом и Духом Светим. Зато нека је благословен сваки дан нашега нашега сабрања овде и нека сте сви срећни и благословени од сада и кроз сву вечност. Амин!