Света архијерејска Литургија у Валпову

У Недељу шесту - Слепога, 9. јуна 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у капели Светог великомученика Георгија у Валпову.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј Александар Ђурановић, парох осечки и протођакон Војислав Николић.

Својом архипастирском беседом Епископ Херувим рекао је да човек поред нас јесте икона Христова и наш пут ка спасењу, наша прилика за испуњавање Јеванђеља. Промисао Божији о животу и човеку открива нам се кроз живот у Цркви.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека је свима на здравље и спасење Света Литургија овде у Валпову, нашој бројчано малој али пред Богом великој заједници. Драго ми је што са вама делим радост данашњег дана, што смо у литургијском сабрању. Сусрет са драгим људима представља радост човеку, прилику за испуњавање јеванђелских истина.
Окупљени смо на Литургији са циљем да се испунимо љубављу Христовом, да се у тој љубави обликујемо према оним вредностима које као хришћани треба да имамо, а које нас воде пут вечнога живота. То је залог љубави, залог јеванђелских истина које хришћанство по својој дубини и ширини собом носи. Хришћанство је прави основ живота овде на земљи, извор је вредности које нису грађене мерилима овога света, него на оним небеским често супротстављеним овоземаљској идеологији. У свету влада мржња, завист, нетрпељивост док Црква Божија своју паству чини заједничарима љубави, заједничарима у праштању и трпљењу ради Крста Христовог.
Крст Христов је симбол победе и Васкрсења, симбол победе живота над смрћу и са том мишљу се њиме осењујемо и по том Крсту ми уређујемо свој овоземаљски живот. Сведочимо распетог Христа, поистовећујемо се са Његовим Крстом и спремни смо да се распињемо једни за друге имајући Господа за своје мерило. Јеванђеље је темељ нашега живота, есенција која нас изнова васкрсава, односно, као што смо данас чули – умива нас водом из Силуанске бање. Јеванђеље нам отвара очи да видимо дубину духовности, дубину живота у Христу и важност нашега односа са Богом и другим човеком. Наш однос са Богом се огледа у односу са другим човеком. Не могу се уподобљавати Господу ако не волим брата поред мене. Човек поред нас јесте икона Христова и наш пут ка спасењу, наша прилика за испуњавање Јеванђеља. Промисао Божији о животу и човеку открива нам се кроз живот у Цркви. Литургија је тај пут на којем нам се открива смисао, она је круна нашега овоземаљског живота. Примамо Тело и Крв Христову као сведочанство вере и једино кроз Свето Причешће можемо заиста да отворимо наше огреховљене очи. Заповест ако није дата и извршена са љубављу остаје прости закон, она се губи и нема своју дубину и ширину коју хришћанство са собом носи. Ако је заповест прожета љубављу, уколико је схватана кроз љубав Христову и слободу која нам се даје, она је далекосежна и улази дубоко у биће свакога човека. Преображава биће човека, улива нада у вечни живот, у христоваскрслу истину.
У попразниству смо Васкрса, очекујемо Вазнесење Христово и Педесетницу после тога, да се испуни све оно због чега је Господ трпео, односно да би нам оставио залог вечно живота овде на Литургији. Господ нам је дао да осетимо Његову љубав овде на земљи. Прави смисао хришћанског живота је да ту Божију љубав коју смо осетили преносимо на друге, а то је уједно и победа хришћанства над свим немирима и непријатељствима у свету о којима читамо и слушамо, којима сведочимо.
Време је заиста тешко и носи са собом крст, међутим Крст Христов даје нам наду и снагу, потребу да се преображавамо и да схватамо живот на један другачији начин. Све је у Христу преображено, све другачије, слатко и лепо, даје нам други поглед на страдање које трпимо овде на земљи.
Заиста се излила велика радост, окупили смо се у нашој малој али благословеној заједници у Валпову. Ова заједница чува своју веру и традицију, своју културу и језик. То је снага и благослов Божији и увек на том путу остајте. Чувајте веру, јер и Црква је гарант вашег останка и опстанка, сведочанство нашег живота на овим просторима. Црква нас је очувала у најгоре време, када су биле највеће буре и олује Црква је била са својим народом сведочећи име Христово. Црква сведочи и дан данас, и сведочиће кроз све векове ту Реч Истине. Порука Цркве никада није порука немира и несклада, већ управо реч мира и јединства која нас усмерава у правцу љубави према другим верама, нацијама и вероисповестима.
Црква никада не проповеда мржњу него љубав и на томе се заснивају односи, постојаност Цркве темељи се на томе. Требамо увек бити достојни наших предака, достојни немањићкога завета којим смо као народ били сведоци вере и у најтежа времена. Остали смо и опстали на овом простору, у својим кућама поред гробова предака.
Нека је благословен данашњи дан и ово наше сабрање од сада и кроз сву вечност! Амин.