Света архијерејска Литургија у Осијеку

У недељу, 14. јула 2024. године, када Црква слави Свете мученике и бесребренике Козму и Дамјана, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светим евхаристијским Сабрањем у храму Успења Пресвете Богородице у Осијеку.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, протојереј-ставрофор Александар Ђурановић, архијерејски намесник осечки и протођакон Војислав Николић.


Током Свете архијерејске Литургије Епископ Херувим одликовао је протојереја Александра Ђурановића чином протојереја-ставрофора.

Епископ Херувим говорио је Господу као примеру за сваког хришћанина: ” Господ Исус Христос треба да буде мерило свима нама, мерило за наше међуљудске односе. Господњу Жртву требамо да созерцавамо у својој души и свом уму, да сагледавајући Његову Жртву прихватимо Истину Господњу и кренемо путем Христовим”.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драга браћо и сестре, данас смо се осветили благодаћу Светога Духа и остварила се Тајна нашега спасења. Литургија је место и време сусрета са Господом, сједињујемо се са Господом Исусом Христом и добијамо благодат Светога Духа да живимо по Јеванђељу. Радост литургијског сусрета је неизмерна и упућује нас у радост и Тајну Христовог Васкрсења. Васкрсење Христово је Тајна смисла нашега живота, печат наше вере, у Васкрсењу се открива смисао Домостроја Спасења, а најпре Господњег Страдања. На Светој Литургији ми се сећамо целог Домостроја Спасења, од Рођења па до Вазнесења, а наравно ишчекујемо Други Христов долазак када ћемо спасени бити у непрестаном и бескрајном загрљају Створитеља. Господ Исус Христос треба да буде мерило свима нама, мерило за наше међуљудске односе. Господњу Жртву требамо да созерцавамо у својој души и свом уму, да сагледавајући Његову Жртву прихватимо Истину Господњу и кренемо путем Христовим. На сваком од нас је да ли жели или не жели то да прихвати, да ли жели ићи уским и трновитим путем испуњеним многим искушењима. Требамо да знамо да само овај пут води ка Господу Исусу Христу. Све препреке и баријере су ту да нас утврде у Христу, у Тајни вере. Када су подвижници у пустињи посветили свој живот Богу, одричући се од свега овоземаљског, много је искушења ту било. Свето Јеванђеље нам говори данас да не можемо служити Богу и мамону. Непомјаник покушава подвижника да врати на овоземаљски пут, на пут славе овога света. Међутим, њихов ум је превазилазио та искушења и ступали су у вид духовне борбе како би постали христолики, како би се бићем својим преобразили и осетили радост живота у Господу Исусу Христу.
Ми смо данас, драга браћо и сестре, осетили управо то – причешћујући се Телом и Крвљу Господњом. Сабрали смо се да би чули Реч Божију, да бисмо се напојили са непресушног Извора, примили Свету Тајну Причешћа.
Радујем се што сам данас овде заједно са вама, што смо поделили радост данашњег дана. Желео бих да честитам оцу Александру на чину. Крст који је је добио видни је знак признања, али је и подстрек за нове подвиге у делу Христовом. Као пастири позвани смо да будемо разапети Христа ради, да носимо свој крст проповедајући љубав, проповедајући Јеванђеље и Онога који је на Крсту распет. Господ је распет ради нас и нашега спасења, а ми смо благовесници тога, проносиоци вере међу нашим народом. Сваки труд треба бити награђен, свако дело. Сходно томе смо и одлучили да га наградимо овим признањем за оданост својој Светој Цркви. Желимо да увек достојно носи Крст Христов, у врлинском начину живота и служењу Цркви Христовој као и до сада.
Нека сте сви благословени, од сада и кроз сву вечност! Амин.