Празнично Преображенско вечерње богослужење у Светоуспенском манастиру

Прослава Преображења Господњег започела је празничним вечерњим богослужењем у навечерје празника, 18. августа 2024. године.

Вечерње богослужење служили су, уз присуство Његовог Преосвештенства Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима, јереј Милош Кузмановић и ђакон Здравко Бошковић, уз саслужење свештенства Епархије осечкопољске и барањске.

Пригодну празничну беседу изрекао је јереј Милош Кузмановић:
- У име Оца и Сина и Светога Духа!
Ваше Преосвештенство, браћо и оци саслужитељи, браћо и сестре,
Сабрали смо се данас у овој великој светињи да прославимо велики празник Господњи, празник Преображења. Овај празник спада у највеће празнике Господње, празнике који су посвећени Господу Исусу Христу, који су посвећени догађајима из живота Његовог. Тих празника ми се сећамо, не само као део историје и прошлости, већ у тим догађајима из живота Господа Исуса Христа и учествујемо, својим учешћем на Светој Литургији.
Преображење је спасоносни догађај Христовог живота на земљи, као и сва дела која је учинио од Његовога Рођења до Његовога Вазнесења. То је дан када је Господ Исус Христос пред својим ученицима показао да је Он истинити Бог преобразивши се пред њима на гори Тавор. Господ Исус Христос је на ову гору извео своја три ученика Петра, Јакова и Јована „ И преобрази се пред њима, и засија се лице Његово као Сунце, а хаљине Његове постадоше бијеле као свјетлост (Мт.17, 2). Ученици Христови су пали на земљу посматрајући овај догађај, а пред Господом Исусом Христом су били велики старозаветни пророци Мојсије и Илија и разговарали су са њим о свему што треба да се догоди, о страдању Господњем, које ће се завршити Његовим славним Васкрсењем. Догађај Преображења догодио се да би апостоли издржали Господње страшно страдање. Господ Исус Христос за време свога боравка на земљи, све што је радио и све што је говорио, све је то чинио ради нас људи и ради нашега спасења.
Преображење је празник када је Господ показао славу своју ученицима Својим, онолико колико су могли да приме, како се каже у тропару. Својим Преображењем је Господ Исус Христос дао снагу Својим ученицима, уверио их је да је Он заиста Христос, Син Божији и Спаситељ, Који ће ускоро страдати, бити понижен, издан, продан, прогоњен, распет и усмрћен, али је Он у истину Бог, па је тако апостоле и нас охрабрио да се не поколебамо у страшном голготском часу.
У Светоме Јеванђељу је описано само неколико случајева када је Христово Божанство на видљив начин било показано људима. На пример то се догодило у време Исусовог крштења, када је са неба се зачуо глас „ Ово је Син Мој љубљени, који је по Мојој вољи“(Мт.3,17) Други такав тренутак било је Преображење које данас прослављамо, када се Господ преобразио пред својим ученицима на гори Тавор и опет је одјекнуо Очев глас: „Ово је Син Мој љубљени, Њега слушајте“ (Мт.17,5)
Зашто је било потребно Преображење? Преображење је било потребно ради страдања Господа Исуса Христа на Крсту, јер каже се у црквеним песмама пре Крста Твога Господе и страдања Ти си на гори Тавору показао ученицима Своје Божанство. Када дође страдање да схвате и да разумеју да је Господ дошао да страда добровољно, да не страда као прост и обичан човек зато што други то желе, него зато што Господ то хоће.
Зато је Господ Исус Христос своје ученике постепено поучавао и припремао. Он је апостолима на много начина показао да је Он истинити Бог и Син Божији, тако што је чинио многа чуда пред њима, исцеливао је болесне, васкрсавао мртве, изгонио демоне. Све је то био доказ апостолима да је у Господу Исусу Христу Божанска сила, да је у Њему и природа Божанска и човечанска, јер човек сам таква чуда не може чинити.
Апостоли су били обични људи као и ми, били су слаби и све ово им није било довољно, а Господ Исус Христос је то знао и зато је повео тројицу апостола и преобразио се пред њима да их увери да је Он заиста Син Божији, и да се апостоли не саблазне о Њега када дође време страдања и искушења.
Сведоци смо да апостоли иако су видели и били сведоци Преображења и да је Исус заиста Хрисрос и Спаситељ, када је дошло време страдања они су то заборавили у своме страху. Ученици Господа Исуса Христа су се разбежали када је био ухваћен у Гетсиманском врту. Свети апостол Петар који је на гори Тавор говорио „ Господе добро нам је овде бити“ и „хоћеш ли да начинимо три сјенице, једну Теби, једну Мојсију и једну Илији“ (Мт.17,4), да би вечно био у овој божанској светлости, он се три пута одрекао Господа Исуса Христа, када је дошло страдање. Сви ученици Господњи су се разбежали, само је Јован остао уз Господа Исуса Христа до краја. Петар се после ових догађаја и одрицања од Господа горко покајао и оплакао свој грех, сетивши се свега што је Христос учинио, а сетивши се и Преображења Господњег.
Господ Исус Христос се преобразио и због нас данашњих хришћана и ради свих људи и свих народа, јер нас је Господ створио за вечну славу. Ми смо срушили ту славу у себи и око себе, у нашем свету унутрашњем и спољашњем, срушили смо ту славу до смрти, до пропасти и мрака, до зла и пакла. Зато је Господ Исус Христос дошао да нас од свега тога спасе. Син Божији је постао Син Човечији да нас поврати Богу и да нам дарује живот Вечни у Царству Небеском, које је царство Светлости и Радости.
Преображење је једно од тих догађаја на Христовом спасоносном путу. Свако од нас пролази кроз разна стања, понекад бивамо на Тавору, а понекад се налазимо на Голготи. Кроз сву таму и невоље овога света, кроз сивило и свакодневицу, као сунце кроз најцрње облаке, просијава нам светлост Преображења, ту светлост види наша душа, са овом светлошћу се утеши наше срце, са њом живимо и са њом се постепено преображава наш живот.
Та светлост Христовог Преображења није осијала само ученике на гори Тавор, она се јавља многим људима, светитељима. Многи свети су видели и осетили исти догађај преображења, исто оно што се на данашњи празник десило са Христом. Један од светих који је искусио овакво преображење је Свети архиђакон и првомученик Стефан, пре него што ће га Јевреји каменовати он клекне на колена и помоли се и ови видеше његово лице преображено, као лице анђела и он у том часу рече: „Ево видим небеса отворена и Сина Човечијег где стоји са десне стране Богу. ( Дел.ап. 7,56)
Господ нас посећује својом божанском светлошћу, да би видевши Његову светлост, наш се живот изменио, да и ми доживимо своје преображење, да свучемо старога човека и да се обучемо у новога човека, човека вере, у човека врлина, у човека који се бори и труди за живот вечни, у човека који зна да циљ нашега живота овде на земљи јесте задобијање Живота Вечнога и Царства Небеског. Да се нама догоди оно што је Сам Господ рекао: „ Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима“ (Мт. 5,16)
У овоме животу почињемо пут ка Царству Небеском, Царству Божијем, зато нам је потребно преображење, да би од грешника постали праведници, да би од смртних постали бесмртни и да би од пролазних постали вечни. То постижемо живећи по Светоме Јеванђељу Христовом, по заповестима Божијим, живећи кроз Свету Тајну Покајања и Свето Причешће.
Да циљ нашега живота не буду пролазне ствари, слава, богатство и успех, већ да циљ нашега живота буде обожење, да кроз живот у Христу достигнемо меру раста пуноће Његове.
Нека Преображени Господ Исус Христос помогне и нама да светлост са Тавора преобрази умове наше и срца наша и да се из дана у дан преображавамо, да и ми будемо испуњени светлошћу Божијом, миром и љубављу Његовом, да би нас о великом другом доласку препознао као своје и да чујемо оне речи: ходите благословени Оца Мога, примите Царство које вам је припремљено од постања света. Амин.

За време богослужења мноштво сабраног народа приступило је Светим моштима Светог владике Николаја и Светог аве Јустина.

Након тога уследило је агапе, традиционално окупљање око манастирског извора, послужење братства манастира уприличено за све сабране и културно уметнички програм ВСПД ”Јавор” и тамбурашког састава ”Дунавске зоре”.