Крстовдан прослављен у Боботи

На Крстовдан, 27. септембра 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Боботи.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Немања Клајић, парох боботски и протођакон Војислав Николић.

Удружење Чувара хришћанске православне традиције из Боботе слави Крстовдан као своју славу, те је овом приликом по одслуженој Литургији Епископ Херувим осветио славска обележја и честитао свечарима.

Архипастир је пригодном беседом поучио сабране:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, поштовани представници политичког живота, драги народе и децо Божја, нека је свима на радост и спасење дан у који литургијски прослављамо празник Воздвижења Часног и Животворног Крста.
Празновање Крстовдана везано је за догађај када су Свети цар Константин и царица Јелена пронашли Часни Крст. Овај догађај нам говори и о величини саме личности цара Константина и његове мајке Јелене. Свети цар Константин био је велики ревнитељ за веру Христову и знаком Крста побеђивао је оне које су ратовали против њега. Часни Крст појавио се на небу када је против цара Максенција, а та помоћ се наставила и у осталим биткама. Његова жеља је била да пронађе Часни Крст, па је након свог крштења послао своју мајку у Јерусалим код јерусалимског патријарха Макарија са задатком да се утврди где се налази Часни Крст.
Дошавши до једног узвишеног места речено им је да се Крст ту налази, и заиста пронашли су три крста што одговара речима Јеванђеља да су са Господом била разапета и два разбојника. Нађени су и клинови којима је био прикован на Крст Господ и Спаситељ наш Исус Христос. Сила Божја се пројавила кроз Часни Крст и почео је да мироточи, те се благоуханим мирисом открио као прави. Патријарх Макарије уздигао је Часни Крст и тако је установљен празник Воздвижења Часног Крста.
Крст Христов којим се осењујемо је знамење победе, знамење благодати Божје и победе живота над смрћу. Кроз Крст Христов васкрсава радост живота, кроз Крст нам се открива Тајна нашега спасења и Тајна да се жртвом за ближње задобија благодат и вечни живот. Осењујући се Крстом Господњим већ од раног јутра ми на себе призивамо благодат Божју, све треба вером да нам почиње и вером да завршава. Господу требамо да благодаримо непрестано, свакодневно, на свим благодетима. Све што се дешава у једном дану јесте васпитавање наше у Богу. Сва искушења нису ништа друго него наш пут ка Христу, све је то наш подвиг и распињање за Христа. Распеће и Страдање Христово нису ништа друго него залог који нам даје да можемо бити преображени и наследници Царства Небеског. Христос од нас то очекује, Јеванђеље нас томе учи, а Крст Христов нам о томе сведочи. Не можемо да се не одазовемо таквом позиву и да не творимо оно што је достојно човека, односно благодати Божје.
Као што симболизује победу, Крст Господњи симболизује жртву љубави која рађа радост и усељава се у срце човека да би љубав завладала. Љубав треба бити основа и темељ нашега живота, јер једино очима љубави можемо да видимо човека у правом светлу, онаквим какав он јесте. Бог је створио човека за заједницу, да човек један у другоме види свој пут ка Христу. Крст има васпитни карактер за све нас, философија Крста треба бити дубоко усађена у свачије срце. Требамо да састрадавамо једни са другима, да смо у љубави и пожртвовању, распети једни за друге. Човека можемо да схватимо онда када његов подвиг схватамо као свој, његово искушење као своје. То је прави и истински пут, а ми смо следбеници Крста Христовог ако чинимо тако.
Нису празници да само испуњавамо обичаје, нити да се окупљамо само што је нешто лепо и што се ваља. Сваки обичај треба да буде испуњен Христом и са Црквом да је у сагласју. Тада све има димензију заједнице, саборности и јединства.
Нека је благословен овај данашњи дан и наше сабрање у Боботи, нека сте срећни и благословени, а удружењу Чувара хришћанске православне традиције нека је срећна слава. На здравље и спасење Света Литургија свима, благословени били! Амин.