Владика Херувим богослужио у Кнежевим Виноградима

На дан Светих мученика Калиника и Серафиме, 11. августа 2018. године, Владика Херувим је благоизволео да служи Свету Литургију у храму Ваведења Пресвете Богородице у Кнежевим Виноградима.  Саслуживали су: протојереј – ставрофор Владо Кљајић, парох у пензији, протојереј – ставрофор Милован Влаовић из Даља, протојереј – ставрофор Стеван Кувежданин, месни парох, протојереј – ставрофор Слободан Мајкић из Јагодњака, те ђакон Предраг Јелић из Даља. 

Након Свете Литургије  Владика је подучио свештенство и народ:

У Име Оца и Сина и Светога Духа!
Драга браћо и сестре, благодаћу Божијом сабрани овде у Кнежевим Виноградима, у овоме дивноме и прелепоме храму који сведочи историју, сведочи постојање нашега народа на овим просторима, радујемо се данас што смо овде, у дивној Барањи, која је својом историјом увек неговала праве вредности, традицију и културу, не само нас Срба, већ културу и традицију и других народа. Управо је то етика којом нас је водио наш патријарх Арсеније Чарнојевић, који нас је довео на ове просторе бежећи од турскога ропства, истичући етику мира и љубави, коју треба непрестано да носимо и гајимо у нашим срцима. Управо је то етика Христова, етика која воли, која трпи, која никога не мрзи. То је етика међусобне љубави, не само међу људима различитих вероисповести, већ превасходно љубави према свим људима. Ми требамо носити бреме и јарам једни другима, јер је то оно на шта нас упућује наша Црква, шта нас учи Свето Јеванђеље, тако идемо путем врлине и живимо врлинским животом. То је управо највећи и најлепши подвиг и цвет живота овде на земљи. Љубимо једни друге да би и нас Бог љубио. То је највећа Божија заповест коју је Бог оставио овоме свету, која нас непрестано подсећа да тако треба да живимо, да у тој љубави узрастамо.

-Велика је благодат што смо данас овде сабрани, под ове сводове овога дивнога храма, да прославимо Име Божије, да се сетимо свих оних људи који су свој труд уложили градећи овај Свети храм, обнављајући га и молећи се у њему. Наши преци када су градили светиње широм наше Епархије увек су имали на уму да народ који остаје после њих треба да се моли своме Творцу, Господу Исусу Христу, јединоме Дародавцу нашега живота. Управо том логиком су били вођени, да Црква треба бити место сабрања, место окупљања, место сусрета људи са свих крајева света на коме се налази наш благочестиви народ. Црква треба да сведочи то јединство, да изграђује јединство, да се народ окупља око својих Светих храмова, да прослављају Име Божије, јер прослављајући Име Божије ми нећемо видети трн у оку брата свога, већ ћемо видети трн у оку своме, носићемо бреме свога греха, а нећемо гледати туђе бреме. 

-Треба да се кајемо, јер је покајање најлепши цвет људскога поштења. Ми се кроз покајање сусрећемо са живим Богом, Богу се исповедамо, а Бог прима наше усрдне молитве, наше покајање, као најлепши дар којим човек може да слави и прославља Бога. Стога, непрестано треба да обнављамо заједницу са самим Богом доласком на Света богослужења, на Свету Литургију, јер се ту сусрећемо са живим Христом, са живим Богом, јер је Литургија икона Царства Божијег. Како ће бити приликом Другог Доласка Господњег (Парусије) предокушамо овде на Светој Литургији, причешћујући се Телом и Крвљу Христовом. Да ми будемо они који ћемо сести са десне стране Бога и Оца, јер смо народ позвани на то, Народ изабрани, јер смо Царско свештенство. Управо тако треба да живимо, да се непрестано причешћујемо Телом и Крвљу, да обнављамо заједницу са самим Богом, са живим Христом, коју непрестано, кад год служимо Свету Литургију, обнављамо сећајући се Његовог рађања, васкрсења и страдања, јер су то печати живота нашега овде на земљи. Стога, драга браћо и сестре, кад долазите на Света богослужења, треба да се спремите да се причестите Телом и Крвљу, јер је то живот благодаћу Духа Светога, који је печат живота вечнога, печат и залог Царства Небескога.

-Нека би Господ дао и молитвама наших дивних предака да се ова заједница умножи, да народ остане на својим огњиштима, да се народ не расељава, јер је ово благословљена земља, земља која доноси своје плодове у ораницама, у виноградима. То нема нигде на свету, ни оваквога зрака ни ове лепоте. Никада времена нису била лака, али Господ је наша снага, Господ је наша утеха и Господ је наша вера и у тој вери треба да живимо, да останемо и опстанемо на овим просторима, јер је то благослов Божији. Нека би Господ дао да тако и буде од сада и кроз сву вечност. Амин.

Трпеза љубави је уприличена у Парохијском дому у Кнежевим Виноградима.