Света архијерејска Литургија у Чепину

Дана 12. августа 2018. године,  када наша Света Црква прославља Преподобну мати Ангелину Српску, у привременој чепинској богомољи посвећеној Светом Архангелу Михајлу, Владика Херувим је принео бескрвну жртву Богу. 

Епископу су саслуживали: протонамесник Ненад Лазић из Тење и јереј Зоран Гојић, месни парох из Ердута, те ђакон Предраг Јелић из Даља. По литургијском отпусту, Архипастир Епархије осечкопољске и барањске се обратио присутнима:

У име Оца и Сина и Светога Духа!
Драга браћо и сестре, овде сабрани у овој нашој богомољи, посвећеној Светом Архангелу Михајлу, у Чепину, принели смо жртву од свих и за све, помолили се Троједном Богу, Оцу, Сину и Светоме Духу и принели бескрвну жртву Господу за сва добра која нам је даровао. Радујем се данас што сам овде, у овој скромној, малој, али пред Богом великој хришћанској заједници, јер она носи Крст Христов и сведочи за Христа у овоме свету. Велика је мука овде била и овај Свети храм који је срушен, поред ове богомоље, вапи ка своме васкрсењу, ка поновном обновљењу, да буде светило нашега народа у чепинском крају. Боже здравља, надамо се и молимо Богу да заиста засија светлошћу која приличи једном таквом храму, јер је ово мученички храм, храм који је сведочио веру, али нажалост, људима који су учинили такво злодело Христос није био мерило по коме треба да се мери целокупни наш живот овде на земљи. Ми се надамо да ће овај Свети храм заблистати новом светлошћу, да ће његово постојање бити не на мржњу, него на љубав и да ће он одисати љубављу према свима, без обзира којој вери ко припадао, да ће бити на понос и радост и држави у којој живимо и на радост нашег народа у чепинском крају, али и у целој Епархији. Управо је овај мученички храм је посвећен Светом Архангелу Михајлу учинио да се ова заједница очува и не буде заборављена.

-Исто тако, данас смо прославили Свету мајку Ангелину, велику светитељку из рода нашега, која је сведочила Христа, Распетога и Васкрслога, онаквога каквог ми непрестано треба да сведочимо у својим животима. Васкрсење и распеће су темељне одреднице нашега хришћанскога живота и у њима се пројављује љубав, врлина и наша вера. Христос је дошао на овај свет да би нам омогућио спасење и поновну заједницу са самим Богом и кроз Свету Литургију, коју смо данас одслужили и коју сваке недеље служимо, потврђујемо да желимо бити са Богом. Ту нам се Христос даје на један жив, делатан, непосредан начин и сваки пут кад долазимо на Света богослужења треба да се припремамо, да постимо и да приступамо Светој Чаши. Ту се утврђујемо у вери, ту се утврђујемо у љубави, ту се утврђујемо у Јеванђељу и сваком врлинском животу. Једино кроз Свету Литургију можемо да окусимо тај залог Царства Небескога, ту лепоту којом нас Бог милује и којом нас Бог воли. Управо та љубав се даје у Светој Тајни причешћа, јер Бог није оставио овај свет без некога залога, и кад је васкрсао рекао је да ће доћи и бити међу нама. Света Тајна причешћа је тај залог, показатељ бриге Божије према роду људскоме.

-Данас смо, такође, чули у Светом Јеванђељу, тамо на самом почетку где се говори да је Царство Небеско као човек цар који се обрачунава са својим непослушним слугама. То нас подсећа да ми, драга браћо и сестре, у овоме свету треба да се обрачунамо са својим грехом и са последицама које тај грех носи. На то нас упућује данашњи Јеванђелски одељак, да непрестано треба стражарити над својом душом, да се ослобађамо од греха, јер нас грех води у смрт. Христос је и дошао да би нам омогућио васкрсење, односно да би победио тај вечни жалац људскога рода - смрт. Непрестано се требамо трудити да у својим животима гајимо љубав једни према другима, да носимо бремена једни другима, јер љубав увек треба да изглађује све наше несугласице и нетрпељивоси. Једино љубављу градимо будућност и само том љубављу можемо да и овај храм, који је овде срушен, сазидамо, обновимо, да нам он улије наду у бољу будућност, у боље сутра. То је залог који су нам оставили наши преци, који не смемо да заборавимо, него треба тим путем да ходимо, јер су нам оставили добар пример како следити пут Христов, пут Јеванђеља и пут Крста. Нажалост, он је претрпео та мучења и страдања које је претрпео, али то не треба да нас обесхрабри, него да нас ојача; да нас ојача у вери да тај храм може поново да буде сазидан и обновљен, да буде светило нашега народа и наше Епархије. Да се наш народ може сабирати у њему, а да ова богомоља буде место где ће народ пронаћи своју утеху и разговор и, на неки начин, ту се сакупљати после светих богослужења.

-Нека би Господ дао да молитве Светог Архангела Михајла и мајке Ангелине буду нама утеха и нада да ова заједница може опстати, да ова заједница треба да опстане и да сведочи Свету радост Васкрсења и Распећа.
Живели, Бог вас љубио и благословио и свако вам добро даровао. Амин.

Вођен пастирском бригом, након завршетка Свете Литургије, у пратњи надлежног пароха Зорана Гојића и г. Миле Хорвата, државног секретара у Влади Републике Хрватске, Епископ Херувим је обишао Парохијски дом у коме се налази привремена богомоља, као и рушевине некадашњег храма надомак Парохијског дома.