Епископ Херувим служио Литургију у Чепинским Мартинцима

У четвртак, дана 27. септембра 2018. године, када се наша Света Црква молитвено сећа догађаја када је царица Јелена, мајка цара Константина Великог, пронашла Часни Крст Господњи у Јерусалиму и на тај начин дала основу да се установи празник Воздвижења Часног Крста - Крстовдан, Епископ Херувим је принео бескрвну жртву од свих и за све у цркви Светог великомученика Георгија Победоносца у Чепинским Мартинцима.
Његовом Преосвештенству су саслуживали: јереј Синиша Мићановић из Допсина и администратор будимачке парохије и ђакон Предраг Јелић из Даља.
По литургијском отпусту Епископ се обратио литургиском сабрању: -У име Оца и Сина и Светога Духа!
Драга браћо и сестре, часни оци, драга децо, нека је благословен данашњи дан, Празник Воздижења Часнога Крста, у којем се наша Света Црква, у историјским оквирима сећа два догађаја. Први догађај је био када је царица Јелена хтела да пронађе Часни Животворни Крст Господњи на Голготи, а други је када је Часни Крст Господњи из Персије поново враћен на Голготу. Велики је данашњи дан, јер је Крст Господњи сила која непрестано треба да нас обасјава светлошћу и Тајном Страдања, Тајном Васкрсења. Из те Тајне је произашла суштина страдања Христовога на Крсту. Страдање које је Христос претрпео на Крсту је било намењено највећим злочинцима тога времена. Управо из тога се изродила велика Тајна тога символа Часнога Крста, јер је тиме дата нада нама обичним људима да можемо приступити и задобити Царство Божије и отворила су нам се врата Раја.

-Једино кроз Крст Господњи и Страдање Христово можемо да окусимо Царство Божије и Вечни живот. Из тог Часног Крста и Тела Христовог излила се Пречасна Крв Господња која се даје непрестано нама на Светим Литургијама и кад год смо на њима треба да се причешћујемо Телом и Крвљу Господњом, јер је то најприснији, најтананији, најлепши знак сједињења човека са Богом. То је лек бесмртности о коме су говорили дивни Оци наши када су оставили нашој цркви предање да непрестано проповедамо управо таквог Васкрслога Христа који нам се непрестано даје у Светој Тајни Причешћа. Никако другачије не можемо ступити у заједницу и сјединити се са Господом.
Онда ми следимо тај Крстоносни Пут Христов, јер данашњим даном сви се ми сећамо Голготе, сви пролазимо кроз то страдање и трагедију људскога рода. Као што смо данас чули и кроз читања Апостола, да је то за Јудеје била саблазан, а за Јелине лудост, јер нису могли да својим земаљским разумом схвате тајну Христовог Крста и тајну Христовога страдања. Нису могли да докуче како Господ може да страда на Крсту када је Он Бог. Тим страдањем Христос је отворио нама, малим људима, врата Раја, ка коме непрестано треба да стремимо. Једино нам се у Цркви Божијој отварају Двери Раја и наше срце треба да постане колевка несместивога Бога; Бога који је за нас људе страдао и био погребен, али који је трећег дана Васкрсао и тиме нам омогућио заједницу са Самим Собом. Једино ако живимо у Цркви светотајинским животом, испуњавамо тај крстолики начин живота, који нам се предао и дао овде на Земљи и можемо задобити Венац вечне славе.

-Следећи пут Голготе и пут страдања ми задобијамо живот вечни и пуноћу тога живота преображењем наше душе и нашега тела. Једино таквим начином живота у Цркви, који нам се увек даје кроз светотајинско искуство ми истински живимо. Да би учествовали у њему прво приступамо Светој Тајни Крштења којан нас уводи у заједницу Цркве. Никако другачије ми не можемо живети на овоме свету, јер овај свет је обремењен неком другом философијом живота, која нас удаљује од овога Крстоносног Пута, удаљује нас од Крста Господњега, удаљује нас од Цркве Божије и нашега спасења. Господ је страдао, Господ је Васкрсао, не због тога да би показао да је Он силан, него због човека, малога човека, јер је једино тиме било омогућено да човек може поново приступити Царству Божијем ка коме ми у овоземаљскоме животу треба да стремимо.
Такође, символ Крста је увек пратио целокупни род људски, почевши од Старога Завета и првих догађаја, од Адамовог узимања плода са дрвета познања добра и зла, преко Мојсија и осталих старозаветника који су водили јеврејски народ ка Новоме Завету, ка Христу. Нови Завет је преплављен том Тајном Крста која нас непрестано враћа да размишљамо на који начин ми у овоземаљскоме животу можемо да поступимо и да живимо једним другим преображеним начином живота.

-Нека би Господ дао да Тајна данашњега празника и Часни Крст Господњи засија вечно у вашим срцима, да вас он обасјава и да вас чува у све дане живота вашега, од сада и кроз сву вечност. Амин!

После Свете Литургије, још једном показујући пастирску бригу, Епископ Херувим је у пратњи надлежног свештеника оца Синише обишао цркву Вазнесења Господњег у Будимцима.
Након обиласка цркве, Трпеза љубави је уприличена у свечаној сали Парохијског дома у Будимцима.