Света архијерејска Литургија у Валпову

У недељу, дана 04. новембра 2018. године, када наша Света Црква молитвено прославља Светог равноаопстолног Аверкија Јерапољског, Епископ Херувим је началствовао евхаристијским приносом у богомољи Светог Стефана Штиљановића у Валпову.
Архијереју су саслуживали: протојереј – ставрофор Михајло Маријанац, парох у пензији, домаћин јереј Срђан Трајковић из Болмана и ђакон Радован Арсеновић из Трпиње.

На крају Свете Литургије Епископ је подучио Сабрање: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, благодаћу Божијом сабрани овде, у цркви Светога Стефана Штиљановића, у Валпову, окупили смо се на првом месту да прославимо име Божије и да прославимо Свете угоднике Божије који су следили пут Христов, пут Јеванђеља, пут мира и праштања. Данас смо се овде сабрали да се сетимо свих оних наших предака који су се трудили у своме овоземаљском животу, да угоде Небеском цару, Господу нашем Исусу Христу. Кроз данашње евхаристијско славље, ми смо се присетили свих догађаја из историје нашега спасења, почевши од Оваплоћења Господа нашега Исуса Христа, па све до његовога Страдања, Васкрсења, Вазнесења, седања са десне Бога и Оца и Другога славнога доласка који ишчекујемо. Свих тих догађаја смо се данас сетили и кроз све те догађаје смо ми данас прошли, јер је управо Литургија икона Царства Божијега.

-Никако другачије ми не можемо живети, осим да једни другима праштамо и да кроз наш језик који нам је дат непрестано славимо Бога, да друге волимо и поштујемо, а да се свога не стидимо. На то нас позивају наши преци, наша Црква, јер кроз језик ми општимо са самим Богом, језик је дар који је Бог дао човеку, да би могао славити и прослављати Име Божије. Језик не смемо ни за шта друго употребити сем за слављење Бога и за однос и разговор са другима. Зато смо га и добили, да можемо да проповедамо и да славимо Име Божије, да га славимо кроз Литургију и кроз дивне химне које су дивни људи написали.
Данас смо овде на Литургији и свака недеља је дан сећања на Васкрсење Христово и то није случајно што нас Црква Божија сваке недеље кад год смо на Светим службама упућује на Свето Васкрсење као печат нашега живота овде на Земљи.

-Ми непрестано треба да се сећамо и својих предака и овога дивнога Светитеља, Стефана Штиљановића, коме је ова Црква у Валпову посвећена, јер је он био угодник Божији, који је чувао своје светосавско предање, чувао је и неговао управо ту светосавску традицију која никад није никог мрзела, која је увек друге поштовала и према другима се блаконаклоно односила. Ми, као наследници тог светосавског предања требамо да ходимо тим путем, да утврђујемо путеве Јеванђеља, путеве мира и љубави, превасходно једни према другима, а онда и према другим народима и вероисповестима, који су део овог широког културолошког простора, на коме се налазимо. То ћемо једино моћи остварити кроз Цркву Божију, и кроз хођење светосавским предањем, које нам је дато. Стефан Штиљановић нас је упућивао на тај прави пут, Христов пут, пут Јеванђеља, који ми треба да следимо у овоземаљском животу, који је обремењен свим другим вредностима. Једино су то вредности које су вечне и нису пролазне, а на које нас је упућивао светитељ и најбоље нас водио у овоземаљском животу.

-Нека би Господ дао да благослов Светог Стефана Штиљановића буде на овој малој заједници, али пред Богом великој, јер ако смо ми у Цркви и живимо Христовим и јеванђелским животом, онда је то прави, истински пут. Нека би Господ дао да се ова заједница још више умножи, да чувате и негујете свој језик, да чувате ваше постојање на овим просторима, јер је оно нама дато да га негујемо и према њему се односимо на прави и достојанствен начин. Нека сте благословени и нека је благословена ова наша заједница, од сада и кроз сву вечност. Амин!

Радост заједничарења је настављена за трпезом љубави у парохијском дому у Валпову.

Јереј др Марко Шукунда