Света архијерејска Литургија и освећење Часног Крста у Борову

У суботу, дана 17. новембра 2018. године, када наша Света Црква молитвено прославља Преподобног Јоаникија Великог и Светог мученика Никандара, Епископ Херувим је началствовао евхаристијским приносом у цркви Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана у Борову.
Архијереју су саслуживали: протосинђел Теофил, настојатељ манастира Осовице (Епархија бањалучка), протојереји – ставрофори Слободан Блажић, парох боровонасељски и Саша Кузмановић, архијерејски намесник и парох први вуковарски, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски и Срђан Лукић, ђакон боровонасељски.
На литургијске прозбе и возгласе је одговарала богословска омладина и верни народ предвођени г. Слободаном Рехнером.
Светој Литургији су присуствовали и високи представници културног и политичког живота наше заједнице у Хрватској: г. Срђан Јеремић, председник Заједничког већа општина, г. Милан Шапић, генерални конзул у Републици Хрватској, г – ђа Људмила Остојић, конзул Републике Србије у Вуковару, г. Зоран Баћановић, начелник општине Борово и многи други.
После заамвоне молитве уследило је, руком Његовог Преосвештенства Господина Херувима, освећење Часног Крста који ће красити торањ боровске цркве и бити знамење које ће увек показивати у ком правцу треба да идемо да би задобили спасење.

По отпусту Епископ је подучио сабрани народ и свештенство: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни Оци, уважени представници културног и политичког живота наше заједнице на овим просторима, драги народе Божији, драга децо Божија. Нека је благословен данашњи дан, дан милости и љубави Божије, који нас је сабрао овде у овај дивни храм, у Борову селу, да на првом месту да прославимо име Божије, а затим да осветимо ово прелепо Крсно знамење које ће бити украс и понос овога места и које треба увек да светли светлошћу Христовога Васкрсења. Као што молитве овога чина кажу да оно буде благословено и освештано Крвљу Сина који је распет на Крсном дрвету, јер Страдањем Христовим није само побеђена смрт, већ је отворен нови живот, нада човеку да има нову и обожену заједницу са самим Богом. У животу наше Цркве и у целокупном животу свакога Хришћанина Крст има посебну улогу, јер цео живот треба бити омеђен Крстом, у вертикалном и хоризонталном смислу. Душа непрестано треба да се успиње ка Богу и да непрестано вапи Њему, а исто тако и ми једни међу другима треба да изграђујемо тај крстоносни пут нашега живота који се огледа у међусобној заједници једних са другима. Стога Крст као највеличанственији Дар кога је Бог могао дати човеку јесте управо украс Цркве, украс целога света, да увек светли светлошћу Христовога Васкрсења, Христовога Вазнесења и светлошћу новога живота које нам је дат на Светој Литургији, кад год долазимо у Свети Божији храм и кад год се сабирамо у Светим црквама ми обнављамо заједницу са Живим и Делатним Богом Телом и Крвљу Господњом.

-Заиста је велики благослов Божији данас што смо овде и што је овако препун храм и деце и народа и сви смо на једном месту окупљени око Христа, око колевке Богомладенца који се на Литургији увек изнова оваплоћује на један другачији и нови начин. Ми смо се данас овде окупили да прославимо име Божије, да прославимо Бога у Три Лица, Оца, Сина и Светога Духа, да нас благодат и благослов Божији непрестано изграђује и да љубављу којом Бог милује и љуби све и ми исто тако да љубимо и милујемо једни друге и да једни према другима увек имамо поштовања. Сујета је највећи грех који човек може починити у овоземаљскоме животу. Сујетан човек нема заједницу са Богом, мрзи свакога, мрзи другога поред себе, а у крајњој линији мрзи и самога себе. Такав човек не може бити у заједници, такав човек не може остварити заједницу са Богом, јер он мрзи, а ако мрзимо, онда нисмо на Крстоносноме путу Спасења, него далеко од њега. Мржња и сујета нас одаљују од самога Бога, одаљују нас од ближњега, а ближњи је икона наша овде на земљи. Не можемо имати љубав према Богу, ако не изграђујемо љубав једни међу другима. Једино ако смо у заједници љубави овде на земљи, онда смо деца и народ Божији и царско свештенство, управо они удеоници Царства Божијега како се то очекује од нас. То је велики благослов који је Црква оставила у овоме свету, да непрестано светли на спасоносном, крстоносном и Васкрслом путу хришћанског живота.

-Наш живот увек треба бити омеђен Крстом, треба да буде утемељен преображењем нашега живота, јер сви смо ми мали и грешни људи, али Бог нам увек даје и отвара Небеске Двери да можемо ући и остварити заједницу са Њим. То су управо и дешава на овој Литургији, и ова деца данас што су се причестила и народ који је приступио Светој Тајни и сви ми овде окупљени смо ти удеоници Царства Божијега. Како ће бити приликом Другог доласка то данас окушамо овде на Светој Литургији. Окушамо ту љубав, окушамо тај промисао Божији који нас је сабрао, окушамо најлепше дарове које је Бог оставио Човеку, а то је Тело и Крв Христова.

-Нека овај Крст кога смо данас осветили буде украс овога села, утеха, нада и крепкост нашег народа на овим просторима, јер је наш живот овде крстоносан, јер смо ми народ Божији, ми смо деца Божија, и тако треба да ходимо у овоме свету, изграђујући љубав, градећи мостове једни међу другима.
Нека сте благословени и нека ово Крсно знамење штити ово село од свих видљивих и невидљивих непријатеља. Живели, Бог вас љубио и благословио и свако вам добро даровао. Амин!

Након богонадахнуте беседе, протојереј – ставрофор Чедо Лукић се захвалио Епископу и свима присутнима што су увеличали данашњи дан.
Трпеза љубави и радост заједничарења је настављена у ресторану „Галеб“ у Борову.

Јереј др Марко Шукунда