Света архијерејска Литургија у Оролику

У суботу, дана 20. јула, када Црква слави свету мученицу Недељу и преподобног Тому Малеина, светом Литургијом у Оролику началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.
Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, парох вуковарски, протојереј-ставрофор Драгомир Живанић, парох негославачки, протојереј Бранислав Полимац, парох сремскочаковачки, протојереј Ђорђе Ковачевић, парох дарђански, протонамесник Немања Клајић, парох даљски, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља.
Владика Херувим увео је овом приликом у душност оца Бранислава Полимца за пароха сремскочаковачког који ће уједно опслуживати и парохију ороличку.

Владика Херувим је по заамвоној молитви проузнео пригодну беседу:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни Оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашња света Литургија овде у Оролику, у храму посвећеном свети апостолима Петру и Павлу.
Велика је радост што смо данас овде сабрани, што се можемо помолити и принети бескрвну Жртву од свих и за све. Заиста је велика Тајна побожности и нашег живота у Христу. Са Господом можемо да се сусретнемо једино у Цркви Божјој и да осетимо љубав, милост и благодат Божју која нам се даје. Једино на светој Литургији можемо осетити Тајну и задобити Дарове који нас усмеравају ка Небеском Царству.
Примањем свете Тајне Причешћа добијамо залог Вечног Живота, сједињујемо се са Исусом Христом. Господ Исус Христос је страдао ради нас људи, ради нас људи је васкрсао, вазнео се на небеса и омогућио човеку да после овоземаљског живота може имати Живот Вечни. Овај живот је само праг до оних вечних добара ка којима требамо да идемо.
Радујем се што смо данас на дан свете великомученице Недеље могли одслужити свету Службу Божју. Света Недеља је дивна светитељка, мученица из 4. века, која је својим животом, свом својом душом и бићем сведочила Живог и Делатног Христа. Света Недеља је знала да јој је пут усмерен ка Христу и да њено живљење усмерено да се душа охристови и обожи, да душа прими Господа и постане колевка Божја. Нажалост, у њено време било је велико гоњење хришћана, није било слободе у вери као данас. Хришћани који су исповедали своју веру били су гоњени и понижавани, били су на рубу друштвеног сталежа тога времена. Света Недеља је упркос томе упорно носила Крст Христов кроз који је добила венац Вечног Живота, увршетан у ред светитеља и просијала као светило Цркве Божје. Заиста је велика Тајна мучеништва коју ми као хришћани не треба да изазивамо, али својом вером треба то да потврђујемо, тим путем да ходимо. Требамо да исповедамо веру Христову, да живимо у Духу Светога Јеванђеља. Свето Јеванђеље, драга браћо и сестре, слушамо сваке недеље на светим Богослужењима. Није довољно само слушати свето Јеванђеље, него га и проживљавати. Јеванђеље нас учи којим путем требамо да ходимо, како требамо да се односимо и владамо. Требамо бити хришћани достојни Јеванђеља, достојни тог пута. Тај пут није нимало лак, узак је и трновит. То је пут врлине и подвига.
Данас се мало ко опредељује да иде путем подвига. Свако жели да себе сачува у оквирима, не желећи да себе даје другоме. Тада се долази до одређених проблема, недостатака и тешкоћа у нашим односима. Требамо да превазиђемо све то и да живимо преображеним, јеванђелским животом. Јеванђеље нас учи да једни са другима требамо бити као браћа и да једни друге требамо љубити. Највећа је заповест да љубимо једни друге као самога Господа. Ближњи је Икона Христова и наш пут ка Христу. Ако немамо љубави једни међу другима онда нећемо имати ни љубави према Господу. Управо нас томе учи свето Јеванђеље, упућује нас да љубимо једни друге, да будемо браћа, да Христос буде међу нама. Ако је Христос међу нама онда смо народ на путу врлине, на путу подвига и испуњења оних вечних блага која нам се дају.
Радујем се што можемо данас да служимо свету Литургију, и што можемо увести у дужност оца Бранислава. Отац Бранислав је овде да на новом подвигу сабере нашу заједницу овде, да заједницу упућује у смеру Јеванђеља. Отац Бранислав је узео Христов Крст, прихватио је служење овде како би био Христов војник и како би посведочио Јеванђеље. Отац Бранислав је посведочио је љубав према Цркви, љубав према својој вери и народу. Дошао је да би сабрао наш народ у овим крајевима, да би био проповедник Јеванђеља Христовог као што је био и на својој претходној парохији. Дубоко верујемо да ће отац Бранислав оправдати поверење, да ће овде служити нашем народу колико буде било потребно. Верујемо да ће сабирати наш народ на света богослужења и проповедати Реч Божју и бити свештеник каквим се осведочио већ чином примања ове парохије.
Заиста се радујем што могу видети сабран народ у овом светом храму. Ово јесте мученичка парохија, али парохија достојна сваке пажње. Стога смо и размишљали у том правцу да се у Сремским Чаковцима постави свештеник који ће опслуживати Оролик да бисмо се могли што чешће сабирати на светим богослужењима и приносити Жртву Господу. Ако смо сабрани у Христу онда знамо да смо у Његовој Љубави и у љубави једни међу другима. Требамо заједно носити бреме страдања на овим просторима, да једни другима будемо раме за плакање и утеху, али и нада за Вечни Живот.
Надамо се да наши простори нису заборављени, да је Господ увек ту да нас својим Крстом руководи ка Царству Божјем. Наш циљ и усмерење у овоземаљском животу је да задобијемо Царство Божје, да будемо народ изабрани, на путу Јеванђеља.
Требамо да будемо сведоци Јеванђеља, сведоци Васкрсења и Вазнесења, да бисмо могли при Другом Христовом доласку бити са десне стране - они који су својим животом на земљи угодили Господу. Тада ћемо се сви уврстити у ред светих онако како нас Црква Божја учи.
Стога нека сте благословени и нека је благословен данањи дан! Велика је радост што ћемо данас осветити Часни Крст на вашем гробљу, Крст који је водитељ нашег народа, Крст који је сила и знамење којим се осењујемо. Часни Крст који ћемо осветити треба да буде наша утеха и нада, да чува наше њиве и ливаде да би донеле добар плод који ће бити на крепост нашем народу.
Живи и благословени били! Амин.

По одлуженој Литургији одржана је Литија до сеоског гробља на којем је Владика Херувим уз присуство свештенства и народа осветио Часни Крст. Радост литургијског славља продужена је и за трпезом љубави.