Храмовна слава у Сремским Лазама

У понедељак, 21. септембра 2020. године, када Црква слави рођење Пресвете Богородице - Малу Госпојину, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску у Сремским Лазама које Малу Госпојину славе као своју храмовну славу.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, први парох вуковарски, протонамесник Сава Симић, парох сремсколазачки и ђакон Војислав Николић.

Епископ Херувим поучио је верне о светости Пресвете Богородице и значају Рођења Пресвете за спасење људског рода:
-У име Оца и Сина и Светога Духа! Данашњи празник јесте велики утолико јер се рађа Пресвета Богородица, рађа се она која је у утробу сместила Несместивога Бога, а који се ради нас људи и ради нашега спасења оваплотио. Бог се оваплотио да би човек имао могућност спасења и да би могао и после овога живота имати вечан живот и суштину свих оних врлина и добара које треба да стиче у овоме свету.
Пресвета Богородица јесте прави пример послушности, прави пример како се служи Господу и како треба да се и ми људи уподобљавамо на путу ка Царству Небеском.
Када се Пресветој јавио архангел Гаврило управо ту можемо видети одраз послушности, одраз служења Господу. Нека буде све по вољи Божјој и нека буде све онако како Бог то устројава за род људски. Због њене безусловне послушности кроз утробу Пресвете Богородице проистекло је спасење роду људском, отворила су се врата Небеског Царства за род људски. Отворена су врата храмова широм васељене да би људи дошли чути Реч Божју и били део литургијског сабрања, да се причесте Телом и Крвљу Господњом. Утроба Пресвете Богородице постала је врата кроз која род људски улази у историју спасења. То је та суштина и то је та димензија драга браћо и сестре коју Пресвета Богородица има у роду људскоме.
Живети у послушности велики је благослов Божији. Ту се испуњавају заповести, ту се иде путем Јеванђеља и твори се све оно што је добро и што треба човек чинити у своме животу. Уколико нема послушности неће се моћи изградити ни једна друга врлина, нема спасења роду људскоме, односно свакоме од нас појединачно. Уколико се ми као људи не уподобљавамо, не созрцавамо ту Божанску димензију, димензију нашега спасења, која се и у Литургији и у свакоме литургијском сабрању, молитвеноме сабрању, богослужбеном сабрању испуњава. Јер сви смо ми овде сабрани једнодушно, у једноме духу, у Телу и Крви Господњој да би посведочили управо ту димензију живота Вечнога. Литургија је место у коме окушамо та вечна добра, ту небеску храну која је храна живота вечнога, храна која отвара пут нашему спасењу, која нас сједињује са Спаситељем нашим Господом Исусом Христом.
Нека би Господ дао да се што чешће виђамо у нашем светом храму, да славимо име Божије, да прославимо Бога у три лица, Оца, Сина и Светога Духа и нека би нас Господ све благословио небеским благословом да наш народ остане и опстане на својим огњиштима, у својим кућама, поред својих најмилијих и поред гробова својих предака! Амин.