Света архијерејска Литургија у Валпову

У недељу, дана 04. октобра 2020. године, када Црква слави светог апостола Кодрата, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у капели Светог великомученика Георгија у Валпову.

Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј Александар Ђурановић, парох осечки, јереј Синиша Мићановић, парох друге парохије боровонасељске и ђакон Војислав Николић.

Епископ Херувим је сабраном народу произнео следећу беседу:

-У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре, данас смо кроз Свето Јеванђеље могли да чујемо вапај жене Хананејке и њене речи: Смилуј се на мене Сине Давидов! Тај вапај је вапај наше вере - човека који тражи утеху и милост Божију. Он треба да нас води ка нашој вери и да нам показује како да је чувамо, држимо и негујемо. Велика је била вера те жене, јер је том вером задобила исцељење своје ћерке. Зато и ми, као грешни људи, требамо увек да се трудимо да у овом животу стичемо небеске врлине које нас упућују ка Христу. Вера у Господа Исуса Христа треба да нам буде темељ и путоказ који нас руководи и данас, у овоме времену у коме живимо.

Бреме које, као хришћани, носимо у свету нимало није лако. Уколико изграђујемо веру из које ће се родити љубав и нада, онда знамо да је тај пут благословен. Иако је трновит и засут многим искушењима, на крају, видећемо бескрајну светлост Васкрсења. Вечност Бога је та која нас, драга браћо и сестре, држи у овоме свету. Ова Света Литургија је образ светлости и Његове вечности. Кроз њу, сви ми сједињени у Господу, кушамо благодат и благослов Божији - кроз Тело и Крв Христову. Оно што примамо и данас из овог Светог путира је најсветија Ствар у овоме свету и времену - то је истинито Тело и Крв Господња! Причешћивањем потврђујемо нашу веру, и то иста она потврда, као што је описано данас кроз Свето Јеванђеље, потврда вере ове жене Хананејке.

Кроз Литургијску заједницу се свагда исцељујемо. Свето Причешће је истинити Лек бесмртности који се налази у овој Светој чаши. То је чаша Живота, чаша наше вере, то је чаша којом улазимо у вечност, у наручје наших праотаца Аврама, Исака и Јакова. Оно што нам се даје, отвара нам се као једини дар и могућност да живећи благодатно у овоме животу можемо да осетимо предукус Царства Небеског, а које је овде и сада, у овоме Светом литургијском сабрању. Овде смо сабрани једни са другима у љубави, сабрани смо у вери и сабрани у нади. Овде је благослов Божији који нам је дарован да чврсто верујући чувамо своју Свету православну веру, потврђену кроз многе светитеље из нашега рода. Али, не само из нашега, него из многог народа васцелога хришћанскога света, који су својим светим животом, подвизима и аскезом достизали небеске врлине задобивши венац вечне Славе.

Угледајмо се најпре на нашега Светог Саву, али и на све Свете пре њега и до данашњега дана. Много је људи који се и данас труде да постом и молитвом задобију образ светачки, остварујући смисао нашега живота овде на земљи. Стихијама овога времена не треба дозволити да нас носе, нити се саображавати са њима. Саображавајмо са Христом и да би победили своју телесност и пролазност благодатним животом, односно животом у чврстој вери.
Нека би Господ дао да и ми, као и народ у свим крајевима - где год живимо, чувамо ту чврстину вере. То је благослов и благодат Божија. Чувајмо нашу Православну веру као зеницу свога ока, јер је то оно што нас увек руководи ка Христу. Не руководи нас то ка мржњи, већ љубави, милости, толеранцији и ка благодати Божјој. Наша љубав која се односи према Богу, односи се и према ближњем - према свим људима добре воље, који желе и који осећају да су вера у Христа темељ живота и цивилизације, и основа свега онога што је добро и истинито у овоме свету и овоме веку. Амин.