Недеља Сиропусна у Даљ Планини

У Недељу Сиропусну, 14. марта 2021. године, када Црква слави Свету преподобномученицу Евдокију, Светом архијерејском Литургијом у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ планини началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.

Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.

Епископ Херувим је беседио после Свете Литургије:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе Божји, нека је свима на здравље и на спасење данашња Света Литургија и сабрање у нашем манастиру Успења Пресвете Богородице.
Као што је у данашњем Јеванђељу Свети апостол и јеванђелист Матеј рекао: ”Тамо где је благо ваше онде ће бити и срце ваше”. У данашњи дан почињемо да се усмеравамо ка добрима Вечнога Живота у којима треба да буде наше срце и целокупно наше биће. Ако се тако будемо усмеравали наше срце неће бити у греху него ће искључиво тражити Бога. Уколико се одвратимо од благословеног бићемо далеко од заједнице са Богом, испунићемо оно супротно од онога што нам је данас поручио Свети апостол Матеј. Ако живимо у греху и палости своје природе, ако останемо у том глибу више не видимо светлост на крају тунела. Када човек преобрази свој ум и срце његово биће неће гледати блага овога света, него ће својим срцем тражити све оно што га води Богу, ка подвигу и молитви. На прагу смо Свете Четрдесетнице, пост треба да буде духовна лира нашега живота. Требамо да сагледамо себе и свој пут и простор у којем живимо, да сагледамо другога и каква дела према њему чинимо. Загледајмо се у своју душу да бисмо видели где смо у духовном смислу. Исповедајмо се што чешће и омивајмо своју душу сузама, јер како каже Свето Јеванђеље: ”Не требају здрави лекара него болесни”. Ми смо људи болесни грехом, то је део наше природе. Али, исто тако, Бог нам из своје љубави даје тај најлепши цвет – покајање. У овом посту требамо да осетимо тај благослов Божји, покајање – најискренији однос човека са Богом. То можемо доживети кроз Свету тајну исповести. Тако преображени, ходећи кроз Свету Четрдесетницу, осетимо пуноћу живота у духовном смислу. Све то би било узалуд да Христос није васкрсао и тиме показао своју силу и моћ. Огреховљени ум Јудеја онога века није осетио пуноћу којом је Господ благословио цело човечанство. Ми знамо да је то Истина и Тајна, управо то нас треба усмеравати ка стицању врлина и вечном животу.
Кроз подвиг требамо да прикупљамо врлине у своје ризнице, да задобијамо тако покајнички лик и преображени да станемо пред Лице Господње.
Нека би Господ дао да ова Света Четрдесетница буде васпитно-покајног карактера за све нас, како би смо сагледали себе и своју душу, преобразили свој ум и да благослов Божји кроз Света богослужења буде на свима нама. Дао нам Бог да на крају Светога поста осетимо пуноћу живота у Цркви и пуноћу Тајне Васкрсења која нам се даје и у прелепој литургијској заједници. Загрљени једни са другима, пред Богом, очишћени од греха – то је оно што треба да буде смисао живота у овом свету.
Нека је благословен данашњи дан и почетак поста. Прочитали смо и молитве на крају Свете Литургије да Свету Четрдесетницу изнесемо у подвигу и да нам Часни пост буде благословен период за наш живот и духовно узрастање.
Живели, срећни и благословени били! Амин.