Васкршњи интервју Епископа Херувима

Преосвећени Владико, пред нама је Васкрс 2021. године, а сви се налазимо се у једном чудном времену када нам је смисао Васкрса преко потребан да се наново открије. Можете ли нам рећи кроз шта се све прожима смисао Васкрса у нашим животима, у раду, у породици и нашој заједници уопште?

- Васкрсење Христово је Празник над празницима и догађај Цркве у целини. Васкрс је суштина живота свакога хришћанина, смисао нашега живота. Оно што човека оплемењује и што му даје димензију вечности је управо саткано у празнику Васркса, који је Празник над празницима. Велика страсна и спасоносна страдална седмица нашега Господа Исуса Христа, а у којој се наново налазимо, на најбољи је начин да нас припрема за велику Тајну Васкрсења Његовог. Овде се на највидљивији начин открива Тајна љубави Божије према целокупној творевини која се пројављује у чињеници, да упркос смртности и огреховљености, а који су саставни део наше људске природе, Господ омогућава и не престаје све да чини да би успоставио и обнавио заједницу човека са својим Творцем. На то нас упућују и речи које је сам Христос изговорио у Капернауму: Ја сам Хлеб живота који сиђе са Неба, ако ко једе од овога хлеба живеће вечно; и хлеб који ћу ја дати Тело је Моје, које ћу дати за живот света… Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тела Сина Човечијег и не пијете Крви Његове, немате живота у себи. Ко једе моје Тело и пије моју Крв у мени пребива и ја у њему. (Јн 6, 51,53,56)
Христово васкрсење из мртвих потврђује ове речи, а самим тим и поставља темеље и пуноћу наше вере, наде и љубави.
На светој Литургији ми се сви заједно сусрећемо у једноме делу, а посебно у канону Евхаристије, али и сусрећемо и све оно што се нас ради збило: Крст, Гроб, тридневно Васкрсење, узлазак на Небеса и седање са Десне стране. То је иконизација Царства Небескога и пуноћа суштине живота у Литургији. У Светој Тајни Литургије се најјаче осећа Христова крстоваскрсна Жртва за целокупно човечанство и творевину, јер у литургијској стварности не постоји највећи непријатељ људског рода (смрт), јер га је Христос поразио својим Васкрсењем. Управо из тог разлога свака Литургија и свако богослужење нас упућују на ту димензију Васкрсења Христовог, односно на реалност живота у Цркви где смрт више не господари над нама који смо у заједници са Њим. Из тог разлога свако од нас, без роптања, треба да носи свој крст, сећајући се Христових страдања која су се збила управо ради нас људи и ради нашега спасења, и да свакако осетимо ту пуноћу победе над смрћу која нас је ослободила окова греха и омогућила поновну заједницу са самим Творцем. Управо, као што нам сведочи ап. Павле у својој Првој посланици Солуњанима: „Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде“ (1. Сол. 4, 13).






Преосвећени Владико, на Васкрс се причешћујемо сви који у Бога верујемо изражавајући своје јединство у Христу, јединство у љубави, у заједници. Шта нам то све носи собом, тај начин размишљања и живљења?

-Празник Васкрса је искључиво везан за тајну Евхаристије, која је суштина живота и испуњење целокупне Христоваскрсле тајне. У Евхаристији је сажета пуноћа и испуњење једног народнога етоса који искључиво мора бити везан за јединство, за духовност, да једни другима будемо браћа и да једни према другима без обзира на различитост мишљења, на различитост ставова, на различитост деловања, а у једном ширем друштвеноме контексту, да никад не заборавимо своје извориште и своју пуноћу. Сваки човек се у потпуности једино може остварити у заједници са Богом, а то може достићи уподобљавајући се самоме Христу који се највидљивије јавља у Цркви која је тајна нашега спасења. Из те тајне проистиче саборност једног народа, проистиче јединство, проистиче духовност која је искључиво Христоваскрсла. Она се испуњава и у тајни празника Васкрсења Христовога, а Богу хвала, и Бог нас увек удостојава да можемо да осетимо ту пуноћу и тај смисао живота управо кроз Цркву Божију, осећајући пуноћу јединства и пуноћу сабрања. Посебно нама на овим просторима на којима се налазимо, а који су мученички простори, али и простори кроз које је посејано семе Васкрсења, јер свака стопа ове земље јесте омеђена мучеништвом из које просијава светлост Васкрсења Христовога. О томе нам сведоче наше цркве, храмови које су наши људи подизали у Славу Божију, а за спасење својих душа. Највећи сведок наше вековне молитвене традиције на овим просторима представља икона Пресвете Богородице са Христом у Копривни, која датира из далеког 13. века, односно, другим речима из времена Светога Саве. Још тада је наш народ осећао Васкрслога Христа и то нас све позива на чврстину јединства једни према другима, да будемо једни према другима браћа, да носимо крст Христов, јер је то оно што је наш залог за вечни живот. Сматрам да наши људи на овим просторима у тајни празника Васкрсења Христовога треба да имају благодат јединства, благодат саборности и благодат преображења управо у тим истинама. Да будемо Христоваскрсан народ, народ Светога Саве који је одржао светосавску етику која је везана искључиво и једино у тајни празника Васкрсења Христовога – то је жртвена љубав једни према другима. Један од битних сегмената живота нас овде на овим просторима је управо и наша породица. Породица која нас је увек утврђивала у вери. У многим разговорима које сам водио у протекломе периоду, увек сам говорио да су баке, или мајке, како их овде наш народ назива, биле те које су децу узимале за руку и водиле у Цркву. Оне су прве које су васпитавале децу у вери Христовој. Данас се, нажалост, осећа тај велики јаз између породице и Цркве, иако породица треба да буде темељ живота нашега народа на овим просторима и управо испуњење заједнице, црквене заједнице, литургијске заједнице. Не требамо бити лењи да осетимо тајну Васкрсења Христовога која нам се увек даје на светој Литургији. Не требамо бити лењи да дођемо на свету божанску Литургију, да осетимо ту пуноћу благодати Божије и да на тај начин се вратимо управо у она времена када су мајке водиле децу у Цркву Божију да би се сви објединили у заједници, у благодати Духа Светога, јер нас на то Црква позива. Једино ту можемо да осетимо праве вредности живота, праве вредности које негују и друштвене токове, праве вредности које су утемељиле целокупну европску цивилизацију. Хришћанство је дало биће европској цивилизацији, па исто тако и ми данас морамо бити истинити сведоци својим примером тајне Васкрсења Христовога.



Коју бисте васкршњу поруку послали српском живљу, односно, својим епархиотима као један од петорице архипастира на територији Републике Хрватске, али и свим људима добре воље?

- Порука празника је искључиво везана за тајну живота, јер кроз Васкрсење Христово нам се отварају врата вечнога живота, отвара нам се пуноћа живота у тајни Христовој, а која је искључиво литургијског карактера. Моја порука нашим верницима на овим просторима јесте да будемо преображени литургијски народ у тајни Васкрсења Христовога, јер једино светлост Васкрсења Христовога може нам отворити срце које је окорело за љубав према другоме, које може разбити ту таму душевнога мрака у којем се ми налазимо и околности у којима смо заробљени као народ, али никако ни у ком случају да не губимо наду. Јер Христос је наша нада. Тајна Васкрсења Христовога је наша тајна живота и тајна у којој ми као људи видимо да постоји један други преображени смисао живота, да све оно што радимо и творимо је управо омеђено преображењем без обзира на палост, огреховљеност и све оно што је део људске природе. Бог кроз овај празник и кроз ову победу живота над смрћу нам отвара своје двери, своја врата небескога Царства, да се то царство испуни и иконизује управо овде на земљи, а то можемо да окусимо једино на светој Божанској Литургији сваке недеље и свакога празника када смо сабрани једни са другима у љубави Божијој, у благодати Божијој која нас увек позива и сабире. На крају поздрављам вас празником Васкрсења Христовог као и све људе добре воље, уз најлепши поздрав овога празника: Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!