Света Петка прослављена на Доброј Води у Вуковару

У суботу, 07. августа 2021. године, Уочи Трнове Петке служено је свечано вечерње богослужење у храму Преподобне матере Параскеве на Доброј Води у Вуковару.

Богослужењу је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.

Вечерњим богослужењем началствовао је протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски уз саслужење протојереја-ставрофора Миљена Илића, пароха доброводског и ђакона Војислава Николића.

На дан Славе, 08. августа 2021. године, Светом архијерејском Литургијом на Доброј Води началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, парох у пензији, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, протојереј-ставрофор Миљен Илић, други парох вуковарски, јереј Вукашин Цветојевић и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.

После освећења славских обележја Епископ Херувим је беседио сабранима:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, на Светој Литургији спомињали смо речи ”Победничку песму појући, кличући, узвикујућu и говорећи” – то су речи Васкрсења и наде и упућују нас на реалност нашега живота, а то је да нам све започиње и испуњава се у Христу.
Света Литургија јесте управо то место, где све започињемо са Христом. Литургију завршавамо са благословом Христовим да у овај свет идемо мирно, да свету ширимо и проповедамо Христов мир. Христов мир подразумева љубав и праштање, молитву и сваки благослов ка којем један човек треба да иде. Управо зато, речи које непрестано понављамо на Светој Литургији: ”Победничку песму појући, кличући узвикујући и говорећи” упућују нас на истину Царства Небескога и радости у Христу и на све оне радости које је Бог човеку припремио.
Живот у свету испуњен је разним искушењима, али уколико имамо вере, наде и љубави онда тај ход у овом свету неће бити тежак и преоптерећен искушењима која нећемо моћи да пребродимо. Живот у Христу може да премости све тешкоће које ми људским разумом не можемо. Света преподобномученица Параскева је својом молитвом и исконским духом вапила ка Христу и задобила небеску врлину. Побеђивала је све замке које јој је задавао злочести римски цар, побеђивала је никако другачије него својом вером. Када је била у котлу и када је цар хтео да ју погуби, силом своје молитве победила је и то страдање. Цар заповедио и да му она баци течност из котла од чега је он одмах ослепео. Из овога видимо да молитва и снага Христова побеђују све људске злоће и неприлике. На крају је и сам тај цар видећи снагу њене молитве и лепоту њене душе постао хришћанин.
Ако смо у Христу и ходимо правим путем победићемо сва искушења, а сведочења о томе видимо у житијима светих Божјих угодника који су од првих векова хришћанства па до данашњега дана Христом све пребродили. Све људске поделе и оно што ми као људи чинимо су само један трептај у великом ланцу духовног живота. Да нема искушења човек би мислио да је свет, мислио би да може додирнути Небеса. Да нема греха сви бисмо били безгрешни угодници Божји, али Бог нас је учинио таквима да се требамо у овоме свету трудити да бисмо задобили небеске врлине, снагу и љубав.
Бог нам је дао да приволимо овај свет и упутимо га ка Христу, Царству Небеском и вечним добрима. То је та пуноћа и Закон Божји, што сви требамо у свом срцу, уму и мислима да имамо. Требамо непрестано да се напајамо снагом Христовом, речима светих Божјих угодника као што је и благословено житије Свете Преподобномученице наше Параскеве. Сам Христос у Светом Јеванђељу које смо данас прочитали упућује нас на ту и такву истину. Као људи духовно смо слепи и не познамо пуноћу Божанске љубави. Није љубав скучена каквом је ми људи схватамо и доживљавамо, Божанска љубав је неограничена. Једино човек који се преображава и жели ходити уским стазама подвига може да осети ту пуноћу љубави Божје. Нема веће љубави од Божанске. Божја љубав нас, без обзира на нашу палост и грешност, увек позива и опомиње, враћа нас на прави пут нашега спасења. Једино кроз љубав можемо препознати бескрај Божанских димензија духовног живота. Духовни живот је прелеп, ту се човек према Господу распупава као пролећни цвет и гледа у Тајну енергије Божје коју другачије на земљи не можемо осетити. Бог нас у свему томе упућује на човека, да је сваки човек наш брат и икона Христова овде на земљи. Без другога човека не можемо имати ни образац духовног живота, нити да окусимо Тајну вечнога живота овде на Светој Литургији. У овој Благословеној Заједници сви смо окупљени у Христу, без обзира ко је одакле и чему припада. Овде смо сви браћа у Христу и имамо једну истину, а то је истина Христова. Истина Христова нас непрестано опомиње да будемо бољи и јачи, сложни и јединствени. Једино слога нас може очувати на просторима на којима живимо. Без обзира где год се налазимо, а знамо да је наш народ отишао на многе крајева Европе и света, увек требамо долазити овде, враћати се својим кућама и гробовима својих предака. Бог ће нас сигурно наградити и благословити, јер никако не требамо заборавити своје претке који су градили и овај свети храм, Светониколајевски храм у Вуковару и све наше дивне светиње на овим просторима. Они су улагали свој труд и то, драга браћо и сестре, не смемо заборавити и, без обзира на којем делу шара овог света да се налазимо, требамо у молитвама да се сећамо али и да долазимо овде, да смо присутни. Наше куће су гарант нашег опстанка на овим просторима.
Нека би Господ дао да нас благослов Свете Петке, Мајке Божје и свих Светих угодника прати и чува и буде нам руководитељ у нашем животу. Да нас греје Небеска љубав и омије слога која нам је прекопотребна и неопходна, како бисмо сви били народ Божји, народ љубави, слоге и јединства.
Живели, срећни и благословени били! Амин.