Света архијерејска Литургија у Даљу.

У 14. недељу по Духовима, 26. септембра 2021. године, када Црква слави Светог свештеномученика Автонома, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим богослужио је у Саборном храму у Даљу.

Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Герман (Богојевић), Епархија канадска, протојереј Немања Клајић, први парох даљски, ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу и ђакон Предраг Јелић из Даља.

Епископ Херувим је проузнео следећу беседу:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, благодат Светога Духа сабрала нас је данас на ово Свето Богослужење у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу.
На првом месту смо се сабрали да се помолимо Богу и испросимо Његов благослов, што је и основни смисао литургијског сабрања – задобијање Божјег благослова. Благослов Божји подразумева да живимо искључиво духовним начином живота, каквим као хришћани и требамо да живимо. Требамо да сведочимо Реч Христову доласком на света богослужења, примањем Тела и Крви Господње јер је то основа нашега живота и духовног васпитавања у Христу. Јер, ако желимо да живимо у Христу и да осетимо благодат и пуноћу Његову, могу слободно рећи и близину, онда то искључиво то можемо осетити у Цркви кроз примање Тела и Крви Господње. То можемо само кроз врлински начин живота и оприсутњивањем самога Христа у уму, у срцу и целом бићу човековом. То је оно што облагодаћује човека, што га обожује. Све је то да бисмо ходећи овим светом сведочили име Христово, да бисмо животом својим проповедали Јеванђеље Христово. Народна пословица каже: Чини добро и добру се надај, то јест, ако бисмо превели у хришћански дух ову пословицу, ако живимо у Христу и чинимо све што је добро и врлинско и наш живот ће задобити димензију Христову. Наш лик се преображава иконом Христовом, креће стазама покајања и врлинског живота. Овим светом путујемо у смеру Царства Небеског.
Данас смо из Светог Јеванђеља чули једну лепу причу о свадби и како та свадба као и данашње Богослужење јесте за све нас. Нема већег дара него да смо данас сви сабрани у љубави, милости и поштовању. Господ нас тако учи, тако треба да буде. То треба бити пример и основа живота овде на земљи. Свака Литургија је свадба Господња као у Кани Галилејској, Христос је ту са нама и кроз Тело и Крв Господњу примамо благодат и Дар Светога Духа да бисмо у свету светлили као хришћани достојни Крста. Бог нас непрестано удостојава, нико од нас није достојан за било шта. Ни ми као свештенослужитељи нисмо достојни овог чина, али кроз служење и врлински начин живота удостојавамо се да достигнемо меру раста висине Христове. Тако и сваки хришћанин појединачно. То је оно што је круна живота, да сви ми заједно будемо изабрано стадо, спасено стадо у Христу. У хришћанству не постоје границе. Границе су у Христу избрисане, између нас свештеника и народа не постоје границе осим духовног руковођења јер смо примили благодат Светога Духа да проповедамо Реч Божју. Реч Божја нас увек препорађа и води ка бањи поновног оздрављења и дизања из ништавила у светлост живота, да бисмо се успели ка Царству Божјем.
Бог је дао да у нашем Саборном храму осетимо пуноћу Литургије. Храм је још увек недовршен, али рукама вредних људи надамо се да ће храм засјати у пуном сјају светлошћу Васкрсења Христовога. Саборни храм треба да буде духовна лира из које ће се проповедати Реч Христова, да сведочи свету да су једино саборност и јединство нашега народа кључни елементи за наш опстанак на овим просторима.
Никада не смемо клонути нити заборавити да смо Срби, да смо православни и да је наша мајка Српска Православна Црква. Наша Црква је уважена широм православне васељене, има своје посебно место и своју посебну заслугу. Немамо чега да се стидимо. Никоме не можемо бранити да оснује своје верске заједнице или организације, али ми знамо шта смо и ко смо, која је наша мајка Црква. Наша мајка Црква је Српска Православна Црква и она ће, као што је постојала вековима на овим просторима, постојати сигурно до скончања овога света и века. Бог је глава Цркве, а ако је Бог на челу она нема своје временско трајање. Све остале организације, све што човек створи, има своје временско трајање. Црква је одолела свим искушењима кроз историју свог постојања, остала је чврста и непоколебива, из сваког искушења излазила је све јача. Дубоко верујемо да ће на овим просторима наша Црква, заједно са нашим народом и свештенством, понети Крст ка Голготи нашега распећа, али и Васкрсења и обожења.
Нека би Господ дао да се увек сабирамо у светим храмовима, да осетимо благодат и пуноћу Свете Литургије, заједнице и међусобне љубави. Љубав нека нас повеже, а мржња нека буде заборављена, неразумевања нека се превазилазе разумом и схватањем живота и околности у којима живимо.
Нека благодат Божја буде са свима вама од сада и кроз сву вечност! Амин.